У недељу, 21. августа 2022. године Свету архијерејску Литургију у храму Благовести Пресвете Богородице у Дубровнику, служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештеника Владана Перишића, старешине храма и осталог братства и верног народа.
Јеванђеоску беседу произнео је Владика Јован:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ми данас, драга браћо и сестре, славимо светло и пресветло Христово Васкрсење, јер је Христово Васкрсење оно чим се открива крајњи смисао нашег живота и оно на шта и у шта смо позвани а то је блажени вечни живот у Христу, у будућем царству Божијем. Славећи Свету Литургију и прослављајући будуће царство Божије ми, молећи се Богу, читамо Свето Јеванђеље као Његову реч, као реч која је изговорена у односу на конкретне људе и у конкретном времену, за време Христовог живота на земљи, али реч која има вечни смисао и вечно значење. То је реч која нас очишћује и која нас увек и изнова позива да размишљамо на другачији начин, и да прихватимо оне истине и вредности које нису од овога света, али оне истине и вредности које треба да постану истине и вредности целог света и целокупне творевине, јер ми чврсто верујемо да ће Бог преобразити цео свет и целу творевину у једно вечно и блажено постојање у Христу. Све што се тиче нашег хришћанског начина живота, тиче се и наших свакодневних проблема, међу којима су разна страдања и болести, нешто што мучи многе људе. Чули смо из данашњег Јеванђеља да је један отац молио апостоле да исцеле његовог сина али они то нису успели, и затим је молио Христа да то учини. Господ нас поучава, поучавајући апостоле, да када бисмо имали само мало вере колико је горушичино зрно, могли бисмо да чинимо чуда која и Христос чини. Ми, драга браћо и сестре, ту количину вере често немамо, и Господ каже апостолима и самим тим свима нама, роде грешни и покварени докле ћу са вама бити, докле ћу вас трпети, и без обзира на то што смо и ми припадници тог и таквог рода који има мало вере и који је покварен на различите начине, видимо да Господ својом љубављу, кроз целу историју, сам одговара на то своје питање, да је одлучио је одлучио да нас вечно трпи и да трпи наше грехе штавише све те наше грехе, недаће и невоље је узео на себе, и сам је, уместо свих нас, за све нас пострадао и васкрсао из мртвих да би свима нама даровао то васкрсење. Тако је, драга браћо и сестре, Христова вера у ствари вера Цркве и сви ми појединачно, колико год се трудили да верујемо и имамо вере у Христа онолико колико верујемо и када верујемо, то је заправо Христов дар, дар Христове вере и дар благодати Духа Светога. Зато је важно да увек, једни према другима и према истини откривења, отварамо своја срца и да будемо свесни да никада као појединци немамо велику и снажну веру, да је наша вера, када је снажна, снажна само у Христу и захваљујући Христовом дару. Хвала Господу, који нас је данас сабрао на ово свето и свештено место да испунимо Његову заповест, да се заједно причестимо пречистим и животворним тајнама, очекујући Његов Други и славни долазак и да тако, љубављу једни према другима која је Божији дар, прославимо Господа предокушајући истину Његовог будућег царства које долази. Нека вас Господ благослови и нека све нас учврсти у вери, да бисмо се Његовом благодаћу исцељивали од свега оног од чега било ко пати на овом свету, а најпре, да бисмо се сви исцељивали од нашег неверја, јер је веровање у Христа велики и највећи дар, и онај дар који нас чини да већ сада будемо учесници у Његовој слави будућег века која долази, амин.
