U nedelju 24. po Duhovima služena je Sveta arhijerejska Liturgija u hramu Svetoga Save u Diseldorfu. Bogosluženjem je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje sveštenika Sabornog hrama.
Jevanđeosku besedu održao je Vladika Jovan:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi smo se i danas sabrali na ovom najsvetijem mestu, jer verujemo u vaskrsenje Hristovo i verujemo u Jevanđelje koje je Gospod Isus Hristos, boraveći među nama, objavio i koje do danas objavljuje. Svaki put kada se saberemo na ovom svetom mestu, mi ispovedamo veru u Njegov Drugi i slavni dolazak i ispovedamo veru u sve one događaje koji su se dogodili Njegovim prisustvom i Njegovom blagodaću na zemlji. Ti događaji su bili isceljujući, i ne samo isceljujući, nego kao što smo više puta u Jevanđelju čuli, i vaskrsavajući. On je isceljivao ljude, oslobađao ih od različitih muka i tegoba i neke umrle vaskrsavao iz mrtvih. Na taj način On je objavljivao krajnju istinu i čoveku i svrsi njegovog postojanja. Postojali su u Starom zavetu različiti običaji i različita pravila, između ostalih i ona o ritualnoj nečistoći, koja su se odnosila na određene fenomene u životu, kako žena tako i muškaraca. Među ritualne nečistoće je spadalo i tečenje krvi koje su žene imale u određene dane ali kako se kaže u Trećoj knjizi Mojsijevoj u petnaestoj glavi da se to pravilo nije odnosilo samo na tečenje krvi u određene dane nego se odnosilo i na dugoročnija tečenja krvi. Vidimo da je žena, koja se pominje u današnjem Jevanđelju, imala jedan od takvih problema. S obzirom na to, ta žena nije trebalo da se meša sa narodom i nije trebalo da može da se približi bilo kome, niti bilo koga dotakne i naravno, nije trebalo da se dotiče Gospoda Isusa Hrista kao Učitelja, oko koga su se svi tiskali da čuju šta je to novo što On ima da kaže, šta je to novo što je, sve koji su ga pratili i susretali, preporađalo i davalo novu nadu. Takva je vera i nada u Božiju milost ove žene bila, da je bez obzira na sva pravila ona verovala da ako se samo dotakne Hrista da će ozdraviti. To se i dogodilo. Ona je ozdravila istoga trenutka a njeno ozdravljenje jeste Gospodnji odgovor na sva slična pitanja koja bi danas među nama mogla da postoje a to su da li su žena ili muškarac, bilo ko, ko ima zdravstveni problem ili drugi koji se tiče našeg biološkog postojanja i iskustva, nečisti i da li su dostojni da priđu Bogu i Svetoj čaši ili Gospodu Isusu Hristu. Gospod nas, draga braćo i sestre, uvek i iznova ohrabruje i opominje da Njegovim stradanjem za nas i Njegovim raspećem za nas, On ukida sve moguće prepreke i svezom ljubavi povezuje nas sa Svojim Bogom i Ocem i uvek nas iznova hrabri i poziva da poverujemo da je On taj koji nas neizmerno veli, koji sve prašta i koji zapravo želi da se mi svi iscelimo od svih telesnih i duševnih tegoba i da uđemo u večnu radost carstva nebeskog. Ova priča o ženi koja je bolovala dvanaest godina od tečenja krvi se preklapa sa jednom drugom, još dramatičnijom pričom. Drugi događaj se dogodio usred situacije u kojoj je Jair, koji je bio službenik sinagoge, Jevrejin koji je poznavao starozavetne zakone, došao moleći Gospoda i padajući na kolena pred Njim sa molbom da isceli njegovu ćerku koja je bila teško bolesna. U međuvremenu, dok se dogodilo isceljenje krvotočive žene, neki ljudi su došli i javili da nema potrebe da Gospoda muče, jer je Jairova ćerka umrla. Gospod koji gleda na smrt svih nas kao na san kaže Jairu da se ne plaši nego samo da veruje i da će njegova ćerka živeti. Kada je došao Jairovoj kući, On ponovo sve uverava da ona nije umrla nego da samo spava. Nakon toga su Mu se mnogi podsmevali. Gospod je rekao da svi izađu napolje osim tri apostola i roditelja devojke. Pozvao ju je da ustane i ona se vratila u život vaskrsenjem iz mrtvih. Draga braćo i sestre, za našega života se često dešava, jednom ili više puta, da svi mi iskustvujemo kako nas je Gospod iz neke vrste duhovne smrti prenuo i pozvao da Mu priđemo, da se probudimo i da uđemo u istinski i autentičan život. To naše okretanje ka Gospodu jeste istinsko i autentično pokajanje i Gospod nas uvek i iznova poziva da se probudimo i da ustanemo i da ne budemo u našim životima uspavanim, jer uspavanost podseća na neki način na stanje smrti, na odsustvo iz života. Iako smo biološki i fizički prisutni u životima, mi smo suštinski negde drugde i naš život se ne odvija onako kako nas je Bog blagoslovio i kako On želi da se odvija, i mi nemamo mogućnost u takvoj situaciji da živimo onakvu mogućnost života za kakvu nas je Gospod stvorio i prizvao. To buđenje se događalo i događa se i onima koji boluju od različitih bolesti i na kraju mi verujemo da će se buđenje dogoditi o Drugom i slavnom Hristovom dolasku, kada će Gospod sve one koji su umrli pozvati da se probude iz sna i da ponovo žive večnim i blaženim životom u vekove vekova. Neka bi Gospod dao da nam današnje reči Jevanđelja budu na duhovno ohrabrenje, da pristupamo sa punim poverenjem Njemu koga se svi dotičemo, Njegovih skuta i haljina kako bi sa verom pristupajući Njemu kao žena, koja se pominje u današnjem Jevanđelju, i mi svi bili isceljeni od raznih problema, muka i tegoba i neka bi Gospod dao da i nas probudi i prene iz sna kao što je pozvao Jairovu ćerku. Da se svi, draga braćo i sestre, pričestimo životvornim i Gospodnjim tajnama koje nas obnavljaju i čine da budemo jedno Hristovo Telo i čine da kroz sve nas teče jedan i isti krvotok Gospodnji, krvotok blagodati Duha Svetoga kojom iskustvujemo vaskrsenje i život večni, amin.