U nedelju 13. novembra 2022. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski, vikar Episkopa Diseldorfa i Nemačke, služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu:
Beseda Episkopa Jovana na priču o bogatašu i Lazaru:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Bog je ljubav i Bog je stvorio svet i čoveka iz svoje prevelike ljubavi, želeći da Svoj život i Svoju ljubav deli sa stvorenjima koja je stvorio po Svome liku i podobiju i da tu Svoju večnu radost preda i nama i svetu u kojem mi živimo. Ljubav nije samo jedna od Božijih zapovesti, ljubav je način Božanskog postojanja. Ljubav nije zapovest koja je nama data da ljubimo Boga i da ljubimo jedni druge nego je ljubav poziv nama da ostvarimo najviše ljudsko dostojanstvo, jer onda kada nismo u mogućnosti da volimo mi ne samo da ne ispunjavamo Božansku zapovest prema drugim ljudima nego i sami sebe kao ljude unižavamo, jer ne živimo punoću svoga čovečanstva i svoje ljudskosti na koje smo prizvani. Često se, u našem svakodnevnom životu, prisustvo ili odsustvo ljubavi u našim srcima, ljubavi koja je Božanski dar, ogleda u tome što imamo saosećanje za druge ljude ili tog saosećanja nemamo. U današnjem Jevanđelju Gospod Isus Hristos, kao i na mnogim drugim mestima, govori farisejima i bogatim ljudima svog vremena ali i svima nama, opominjući nas da mi imamo određeno vreme u ovom životu i u tom određenom vremenu imamo priliku i mogućnost da se slobodno opredeljujemo u šta ćemo, sve one resurse koje nam je Bog dao, ulagati. U današnjoj priči o bogatašu i Lazaru, čuli smo kako je bogat čovek raskošno živeo, oblačio se u najbolje haljine u koje su se u to vreme oblačili samo kraljevi i carevi i ljudi iz svešteničkog reda, te Hristos na taj način proziva i opominje i same sveštenike onog vremena ali i sve sveštenike do današnjeg dana. Dakle, bogataš je živeo raskošno ne osvrćući se na čoveka koji je sedeo ispred njegovih vrata, na Lazara koji je bio ubog i koji je po svom telu imao otvorene rane, koji je gladovao i želeo da pojede bar ono što je padalo sa trpeze bogatoga i na svu tu njegovu strašnu i užasnu muku još su i psi dolazili i lizali njegove rane i njegov bol i poniženje činili još gorim i strašnijim. Kada se Lazar upokojio anđeli su ga odneli u Avraamovo naručje, a Avraamovo naručje označava za Jevreje mesto blagodatnog života. Avraam kao centralna ličnost Staroga zaveta je bio taj koji je oko sebe okupljao, kako su Jevreji verovali i veruju, sve one koji su zaslužili pravedan i blažen večni život. Sa druge strane, nakon što je bogataš umro, dospeo je na mesto mučenja. Ne govori se o bogatstvu po sebi kao uzroku njegovog mučenja i dospeća u paklene muke, nego je to bila njegova neosetljivost, njegovo potpuno odsustvo ljubavi za drugog čoveka koji je sedeo pored njegovih vrata u strašnim mukama koji je potrebovao pomoć, milost i komad hleba i kome bogataš nije pomogao. Odsustvo ljubavi je to što nas, ne samo u večnosti, nego i u ovom životu odvaja od Božije blagodati i to ne zato što nas Bog na bilo koji način kažnjava nego zato što poštuje našu slobodnu volju i našu mogućnost da se opredelimo. Tako mi, draga braćo i sestre, svojim ponašanjem i svojim opredelenjem sami sebi činimo sudi, i ta provalija između onih koji su u blaženom životu i onih koji nisu je tako velika i tako strašna i opet zarad Božijeg poštovanja ljudske slobode da niko ne može sa jedne strane preći na drugu. Bogataš, koji se muči u strašnim mukama, moli Avraama da Lazar umoči samo vrh od svoga prsta te mu bar malo olakša muke u kojima gori, ali to je nemoguće. Dalje, bogataš moli Avrama da pošalje njegovoj braći opomenu šta će i njih da čeka ako budu živeli tako neosetljivo kao što je i on živeo. Avraam mu na to kaže kako braća imaju zakon i proroke, odnosno kaže da svi oni koji su slušali i slušaju Stari zavet i sve starozavetne zapovesti, trebalo bi da znaju šta znači Božanska zapovest ljubavi prema Bogu a takođe, ništa manje važna, i zapovest ljubavi prema bližnjima. Bogataš kaže da ako neko iz mrtvih ode onda će poverovati njegova braća i osvestiće se u pogledu svojih grehova, a Avraam mu odgovara da ako ne slušaju Mojsija i proroke neće verovati ni ako neko iz mrtvih vaskrsne. Draga braćo i sestre, Gospod Isus Hristos jeste vaskrsao iz mrtvih i Svojim vaskrsenjem otvorio oči nama i svima onima koji žele istinu, otvorio nam je oči i pokazao da nije bogatstvo to što nas uvodi u večni i blaženi život, ali to nije ni siromaštvo već jeste ljubav, ljubav prema Bogu koja ne može da postoji ni na koji način ako ne postoji i ako nema ljubavi prema našem bližnjima. Zato mi koji verujemo u Hristovo vaskrsenje, to vaskrsenje treba uvek i iznova da oprisutnjujemo u našim životima i u životima ljudi koje srećemo našom konkretnom i delatnom ljubavlju. Kada nemamo tu ljubav onda treba iskreno da se molimo Bogu da nam daruje tu ljubav, jer ta Božanska, istinska i autentična ljubav jeste, draga braćo i sestre, dar od Boga. Kada i ako steknemo tu ljubav blagodati Božije onda ćemo moći bolje da razumemo i shvatimo druge ljude, njihove muke, patnje i nedostatke i u našim srcima će biti mesta i za one za koje mesta inače ne može da nađemo. Neka bi Gospod dao da nam današnja trpeza ljubavi, Sveta evharistija, današnji izraz najveće Božanske milosti na koju smo pozvani, pričešće Njegovim tajnama budu na isceljenje duše i tela da bismo poznali neizmernu Božansku ljubav i rukovođeni blagodaću Božijom budemo svesni najvećih vrednosti budućeg večnog života i da se tokom našeg života uvek za te vrednosti opredeljujemo, amin.