Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Sretenja Gospodnjeg u Diseldorfu.
Praznična beseda u prilogu vesti:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. U Crkvi mi proslavljamo sve događaje koji za nas predstavljaju korake na putu spasenja, korake koje je za nas učinio sm Gospod. Njim vođeni mi prelazimo te korake na našem životnom putu, i sve što je Gospod nekada učinio, danas za nas čini Sveta Crkva koja predstavlja oprisutnjenje Hrista i Njegovog života na zemlji. Svi mi koji smo u Crkvi i koje Crkva sabira, zajedno sa Hristom koračamo kroz ono što je On za nas učinio. Sa jedne strane On nas kroz te događaje suštinski uzvodi u Carstvo Božije a sa druge strane oni predstavljaju pouku i otkrivenje. Mi nismo bez naše volje upućeni putem spasenja i oboženja nego nas Gospod poziva da svojom voljom putujemo sa Njim ka budućem carstvu.
Mnogi ljudi iz Izrailja, iz drugih naroda, nekada a i danas, su očekivali i očekuju nekakav preporod, sveopšte preobraženje sveta i društva u kojem živi svako od nas, ljudi su očekivali da sa zemlje nestanu ratovi, bolesti, socijalna nepravda, siromaštvo, nasilje… Međutim, koliko god ljudi želeli da sve ove pošasti nestanu, ipak se i dalje događa.
Ljudi izrailjskog naroda u doba Hristovog dolaska su očekivali da će se pojaviti jedan veliki mesija. Mesija je reč aramejskog porekla koja je na grčki jezik prevedena rečju Hristos a reč Hristos znači Pomazanik. Pomazanik je ona ličnost koja je blagodaću Božijom, preko proroka u vreme Staroga zaveta, pomazana za cara ili vođu naroda. Tako su Jevreji očekivali da će im Bog poslati jednog jakog i snažnog vođu, mesiju koji će ih izbaviti, pre svega, od zavojevačke vlasti rimske imperije. Taj vođa koga je Bog poslao Jevrejima i svima nama nije zapravo bio car ili vladar u ovozemaljskom smislu te reči nego je bio Sin Božiji, Onaj koji je doneo blagu vest tj. Jevanđelje o jednom novom i blaženom carstvu. To nije carstvo koje se zadobija na štetu bilo kog čoveka na svetu, niti je to carstvo koje se vaspostavlja nakon prolivanja mnogo krvi. Gospod je poslao krotkog Mesiju, Gospoda Isusa Hrista, Koji ne samo da nije nasilnički delovao nego je čak, Samoga Sebe predao za život sveta.
Veliki je i slavan ovaj događaj sretenja u kome se Starac Simeon i Ana u jerusalimskom hramu susreću sa Hristom koji je bio mala beba, donesena u četrdeseti dan u hram, da bi se ispunio Zakon po kom svako prvo muško dete treba da se predstavi Gospodu i da se za njega u hramu prinesu žrtve, tako su učinili Josif i Hristova majka Marija. Blagodaću Duha Svetoga Simeon i Ana prepoznaju da pred njima nije obično dete nego dete koje će biti Mesija i Izbavitelj celoga sveta. Svi ovi događaji nas danas blagodatno ohrabruju jer kroz njih spoznajemo da je Gospod Isus Hristos postao jedan od nas, prošao kroz sve uzraste ljudskog razvoja kako bi se ono što je ljudsko moga da osvešta blagodaću Duha Svetoga. Pred svoje stradanje On je ustanovio Svetu tajnu Evharistije koja za nas predstavlja vrhunac bogoslužbenog života. Kada god proslavljamo praznik kao spomen na događaj iz Hristovog života ili spomen na upokojenja velikih svetitelja, mi ga proslavljamo evharistijski.
Neka bi Gospod dao da u Svetoj tajni Pričešća i u međusobnoj ljubavi i praštanju prepoznamo Gospoda Isusa Hrista kao Izbavitelja sveta i da mir sa večera ljubavi ponesemo našim srcima u svet kao nepokolebljivo svedočanstvo, očekujući Drugi i slavni Hristov dolazak, amin.
