У суботу, 4. марта 2023. године у Диселдорфу, на Теодорову суботу Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика хумски Јован, викарни Епископ Владике Григорија, уз саслужење свештенства храма Светога Саве.
Беседа Владике Јована на Теодорову суботу:
Драга браћо и сестре, ми смо се данас сабрали на прву суботу Великога поста, која се зове Теодорова субота, не због наше доброте и наших заслуга, него зато што нам Господња милост то омогућује. Нити због тога што смо било шта добро учинили, чиме бисмо могли Господњу неизмерну милост да заслужимо, него само зато што су Његова милост и љубав неизмерни, не зато што смо на било који начин могли да се успемо сами од себе на небеса и да Га тамо сретнемо, него зато што је Он остао сличан нама и сишао међу нас, проповедао нам и говорио нам и омогућио не само Његовим савременицима, него и нама данас да Га дотакнемо и да се Њиме причестимо, да кроз причешће светим и животворним тајнама постанемо једно са Њим и да се у потпуности са Њим поистоветимо. На тај начин Он нам у ове дане Великога поста даје утеху и наду на Васкрсење и живот вечни, даје нам снаге да се изборимо са глађу, са пролазношћу, са искушењима према другим људима, са нашим помислима и са тежњама нашег срца и са свим оним на шта смо навикли услед наше инертности и наше недовољне снаге и воље да се ка Њему успињемо. И ове суботе читамо Свето Јеванђеље, које нас између осталог опомиње и на то да није човек ради суботе, него је субота ради човека, да нису ни субота ни пост нешто чему човек треба да служи као таквима, него нам је Господ у Старом Завету дао и суботу, у Новом Завету Самога Себе, своју љубав, своје животворно тело, своју животворну крв, дао нам је и пост као средство и путеве нашег исцељења. Он нам је све то дао, не зато да бисмо све претворили у некакв закон, на основу којег бисмо судили себи или другима, него нам је све то дао како би наша срца омекшала и раскајала се, како бисмо имали према другим људима и према свету у коме живимо више љубави, како бисмо били отворенији и милостивији и како бисмо у нашим срцима направили више места за нашег драгог и милог Господа, који све чини да нас спасе. Када се догоди да за Њега имамо у срцима места, онда ћемо имати више места и за другог човека, за нашег ближњег и неће се више никада десити да било шта што се тиче верских правила и закона, претпоставимо једни другима, као што се десило Јеврејима када је Господ исцелио човека који је имао суху руку у синагоги у суботу, Нека би Господ дао да Његова милост испуни наша срца и да ништа никада не претпостављамо љубави, љубави према Господу, што увек значи љубав према ближњима. Јер, љубав према ближњима се огледа, остварује и потврђује нашом љубављу према Господу Исусу Христу, који се за нас у цркви увек пројављује као једно тело, као онај Који нам се даје љубављу и кроз љубав многих коју су сабрани у име Његово на овом светом месту божанственог сабрања, како бисмо окусили и видели да је благ Господ и како бисмо једни друге доживљавали као једно Господње тело. Само онда када једни друге доживљвамо тако и као што се бринемо уредно о удовима и деловима наших тела, тако ћемо бити милостиви и имаћемо љубави једни према другима, у векове векова, амин!
