Његово Преосвештенство Епископ диселдорфа и њемачке служио је Свету архијерејску Литургију у недјељу 26. марта 2023. године у храму Светога Саве у Хановеру. У молитвеном присуству вјерног народа Епископу су саслуживали свештеници храм.
Јеванђеоска бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас смо чули у овом Јеванђељу једну чудесну ријеч, једну чудесну молитву која нам се може учинити нелогичном, једну молитву која је помогла ономе који је био у великој невољи. Та молитва гласи вјерујем Господе, помози моме невјерју. Замислите браћо и сестре, оца коме се дијете суши пред очима, кога дух зао баца у ватру и које, пред очевим очима, једноставно умире. Он је чуо да је дошао Учитеља Који помаже људима. Није знао да је то Син Божији, није знао да је то Христос, само је знао да је Он један од учитеља који могу да буду љекари, јер се чуло да је многе већ исцјелио. Човјек му прича своју муку и доводи свога сина који пада и баца се чим је видио Христа, и моли Га да му помогне. Христос му каже ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује, и овај човјек тада каже чудесну и незаборавну реченицу вјерујем Господе, помози моме невјерју. Браћо и сестре, шта се овјде догодило? Дошао је човјек пред Бога, дошао је човјек пред Христа, дошао је човјек са свим својим предрасудама, са предрасудама и о самој вјери, предрасудама о Богу, да је Бог неки законик, Који ће нас, ако ми не испунимо све по закону, казнити, спалити, осудити и уништити. Тако вјерују они који мисле да смо ми у односу на Бога робови. Други људи вјерују у разне концепте, нпр. ако ја чиним добра дјела, ако постим, ако се молим, ако дајем прилог онда ће Бог мени узвратити. Такви се у Јеванђељу зову најамници, они су трговци. Као да је Бог нама нешто дужан и као да Га ми можемо нечим уцјенити. Дакле, имамо људе који су од себе начинили робове и најамнике. Трећа група су они људи који када дођу пред лице Божије схвате једну просту ствар да је Он Отац а ми синови или кћери. Пред Богом нема подјеле на мушко и женско. Син од Оца може да заиште и оно што не заслужује. Син није роб, син или кћер су насљедници а не робови. Овај човјек који је дошао са предрасудама роба и са предрасудама најамника одједном је пред собом видио Онога Који га гледа као сина и зато је могао да каже вјерујем Господе, помози моме невјерју. Вјерујем Теби а по концептима које знам, по концептима Старога завјета, римскога закона, по свим осталим концептима ја више не вјерујем. Ја по тим концептима не могу да излијечим и спасем свога сина. Зато он каже вјерујем Господе, помози моме невјерју. Браћо и сестре, и ви и ја врло често упадамо у поменуте концепте роба, најамника, врло често заборавимо да смо синови Божији и кћери Божије. Њему треба да приступамо као Оцу Који зна за наше слабости, као Оцу Који зна да ми некада хоћемо и покушавамо добрим дјелима да Га поткупимо, као да Он не зна нашу душу и наше срце али Отац од нас хоће само једно, да Га волимо као што син или кћер воли свога оца и да са Њим на тај начин разговарамо. Да Му кажемо Оче, шта да Ти објашњавам ко сам ја када Ти то знаш боље од мене, Оче, немам ништа да ти дам, јер Ти све имаш али Оче, ја тебе волим а што је најважније знам да Ти волиш мене и зато Ти приступам са љубављу, јер си Ти дошао мени са љубављу. Ти си послао Сина Свога у овај свијет, не да буде страшни господар и цар него да буде брат, да буде слуга, да буде пријатељ, да буде исцјелитељ… Људи који су имали концепт најамништа и ропства казали су за Сина Божијег Овај исцјељује у суботу, Он говори о васкрсењу, дајте да Га разапнемо, и разапну Га на крст. Замислите шта Он говори са крста Оче, опрости им, јер не знају шта раде. Он не престаје да нас воли, чак ни тада када смо Га разапели на крсту, и ми опет, знајући све то, мислимо да треба и можемо да будемо робови и најамници а Он је ради нас грешних и палих умро на крсту. Ето, браћо и сестре, какву вјеру треба да имамо. Не вјеру која је нека концепција него личну вјеру. Када дођемо пред Христа и када, као данас овдје, стојимо пред Христом, не стојимо ни пред каквом концепцијом него пред живим Богом и само треба да кажемо Оче, вјерујем, помози и ослободи ме од свих мојих предрасуда, од свих мојих вјеровања која у ствари то нису него су пука трговина. Зато браћо и сестре, данас ослободимо наша срца као што је Господ ослободио онога дјечака кога је мучио дух нечисти. И да се тако умирени осјетимо, додирнути руком Господњом и да нас Он подигне из наших гријехова и да будемо здрави, амин Боже дај.
