Свету архијерејску Литургију у недјељу пред Богојављење, 15. јануара 2023. године у храму Светога Саве у Берлину служио је Епископ Диселдорфа и Њемачке г. Григорије уз саслужење свештенства и вјерног народа.
Бесједа Епископа Григорија
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, сви сте чули за Светога Јована Крститеља, једног од оних најславнијих Светих Цркве којега славимо више пута у години и ускоро ћемо. Он је најпознатији по томе што је био Претеча и Крститељ Господа Исуса Христа, што је био Глас Вапијућег у пустињи који говори поравните стазе Господње. Познат нам је и по томе што је он проповједник покајања. Шта ли је то покајање? Колико смо пута чули у животу за покајање? Увијек мислимо да је покајање нешто страшно, да је покајање неки плач, нека туга, нека брига зато што смо нешто погријешили. У једној мјери и са једне стране јесте. Уз помоћ сопствене савијести, као да нам само наше биће и наше тијело јавља да смо нешто погријешили и ми се онда осјећамо тужним, иако понекад не разумијемо и не знамо шта се то са нама догађа. Та туга, та информација коју нам даје наше сопствено биће, наше тијело, наша душа, наша савијест говори нам да смо нешто погријешили. Онда ми ту ствар можемо да поправимо тако што ћемо казати себи нећу више да гријешим. Можемо да упаднемо у велики проблем ако само тугујемо зато што смо погријешили. То може да нас одведе у депресију, то може да нас блокира да не можемо никуда да мрднемо, то може од нас да начини бића која стагнирају а биће које стагнира увијек пропада. Шта онда да радимо када нешто погријешимо? Шта значи покајати се? Покајати се, у изворном смислу ријечи, значи преумити се, промјенити ум, промијенити начин размишљања, ако сам некада мислио тако и то ме одвело у гријех, онда нећу више тако да мислим. Шта још значи преумити се или покајати се? То значи наћи прави пут а прави пут нам открива Јован Крститељ. Он нам открива прави пут говорећи, за мном иде Онај Који је већи од мене, за мном иде Онај Коме нисам достојан да одријешим ремен на ципелама, и оно најважније ја вас крстим водом а Он ће вас крстити Духом. То мало када, мало ко од нас свештеника наглашава и примјећује. Шта ми можемо да очистимо водом? Можемо да очистимо оно што је споља. Сада сваки човјек који је неколико пута отишао у цркву већ проповједа покајање и мисли да је Јован Крститељ и свима око себе говори да се покају а тешко да зна шта ли је то покајање. Покајање је догађај у коме наше преумљење призива, не да будемо очишћени тако што ћемо умити и опрати и бити чисти споља, него тражи да се испунимо Духом Светим. Зашто? Зато што Дух има такву моћ да када се усели у нас да спали оно наше сагријешење, да га спали као што је горјела купина на Гори, да гори а да не сагорјева. Да спали тако да изгори све што не ваља али да не боли. Не само да не боли него да обрадује, да подигне, да испуни, да оживи, да нас тај Дух оживи и да се наше покајање не претвори у неки непрестани плач и неку непрестану тугу, у неку летаргију, у депресију, у немоћ, у стагнацију, у непокретност. Него, да нас Дух запали, да нас Дух подигне, да нас Дух Свети испуни и да се наше покајање претвори у радовање. То је смисао покајања. Зато Јован говори не, нисам ја тај, ја вас крстим водом, крстим вас споља али иде Онај који може да вас крсти Духом, да вам да Духа, јер не вриједи покајање као једна изврсна духовна врлина, ништа не вриједи ако се не претвори у радовање. Шта има везе ако сам рекао погријешио сам и сви говоре ја сам гријешан и наглашавају како су грешни, али Бог неће од нас да ми кукамо над собом. Он хоће да будемо живи, хоће да имамо Духа у себи, хоће да тим Духом сијемо, да тим Духом гријемо око себе, да будемо испуњени Духом Животворним. На почетку службе сам читао молитву која означава шта ми за све вријеме ове службе треба да радимо Царе Небесни, Утјешитељу Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше. То је покајање и радовање, то је оно што треба да будемо ми хришћани. Не снуждени људи који дођу у цркву и само говоре ја сам грешан, него као људи које када неко види каже ови људи имају духа, ја хоћу да будемо поред њега, он носи духа, он радује, он живи, он носи, он јесте и тај Јован који је проповједао покајање био је пун Духа, зато је био тако моћан, тако храбар па је цару рекао не смијеш ти да узмеш жену брата свога. Онда су га убили а ми њега до данас славимо! Том цару ријетко ко зна име. Треба нам Дух Свети, Духа Светога овдје данас иштемо, због Њега смо овдје дошли. Дошли смо данас на покајање, са теретом својих гријехова, дошли смо, како каже један умни човјек, и са својим врлинама. Ко зна да ли су наше врлине, онако како их ми доживљавамо, добре? Ко зна да је оно што ми мислимо да је добро заиста добро? Ко зна да ли се у оном добром што ми чинимо крије и нешто лоше? Парадоксално, некада и наше грешке могу да буду на добро и корист, јер се из њих учимо. Највриједније од свега је када се у нас усели Дух Свети, Који спаљује трње наших сагријешења, убија све оно што не ваља и оживљава у нама све оно што је добро. Зато је важно да схватимо коме се ми молимо и кога ми то призивамо. Ко је наш Бог? То је Бог Који нас крштава Духом Светим и када Духа Светога има у нама, Духа који дише гдје хоће и само треба да отворимо своје биће за Њега, онда ћемо бити у правом смислу духовни а не у лажном и претварачком смислу говорећи само ја сам гријешан, ја гријешим. Сви знамо да гријешимо и да гријешиш. Знамо ли нешто више од тога? Да! Треба нам Дух Божији, јер без Њега не можемо да ходимо. Дух је нешто што долази одозго. Да вам сликовито објасним шта је то Дух. Ако узмете ову свијећу или ово кандило, оно има сасуд а то је тијело, оно има уље и фитиљ а то је душа, али ако не дође ватра одозго и упали ову свијећу онда ничему неће служити, никакву свјетлост неће давати и ништа неће значити. Тако и човјек, има тијело, душу, вољу, разум и друге разне елементе свога бића али ако нема ватре која све то упали а то је Дух Свети онда ћемо бити као угашено кандило, као угашена свијећа. Дај Боже, да данас дође Дух Свети у наше биће у наше срце и да нас обасја својом свјетлошћу, амин.
