ЕПИСКОП, КАБИНЕТ ЕПИСКОПА, НОВОСТИ

Епископ Григорије: Нема ништа светије ни важније од људскости

Синоћ је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано предавање и представљање нове књиге Преосвећеног Епископа диселдорфског и њемачког г. Григорија ,,Гледајмо се у очи“.

Поздравно слово изговорио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, који се овом приликом захвалио и пожелио добродошлицу уваженим гостима  Владици Григорију, проф. др Богољубу Шијаковићу и др Марку Вилотићу на издвојеном времену и пажњи и љубави које су и изњедриле ову посјету Митрополији црногорско-приморској, хришћанској заједници у Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења. Захвалио и Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију, који су присуствовали промоцији.

Прво питање које је гостима поставио модератор др Марко Вилотић, било је питање политике, уз посебан акценат на то зашто је посебно важно да баш хришћани, а посебно Епископи, имају јасан, недвосмислен став око оног политичког у друштву.

Први је ријеч узео проф. др Богољуб Шијаковић.

Он је истакао да наслов књиге Владике Григорија ,,Гледајмо се у очи“ треба схватити озбиљно и директно. Он је даље појаснио да гледање у очи подразумијева да стојимо лицем наспрам лица, што значи да смо личности. ,,Тако комуницирамо као Божија бића која у себи имају личност, а зато што имамо у себи личност, то значи да имамо достојанство које нико не може да погази и на које нико не полаже право да погази и које је светиња“, рекао је он.

Професор Шијаковић је даље навео да је управо на том темељу хришћанског поштовања интегритета и достојанства личности и израсла цијела модерна цивилизација. ,,Управо на темељу поштовања личности је израсла читава модерна цивилизација – израсла је на темељу хришћанске идеје личности и идеје достојанства коју морамо да поштујемо и штитимо. И у овој књизи и у свим другим књигама и у докторској дисертацији владика Григорије се бави оним другим човјеком, оним човјеком наспрам нас“, истакао је Шијаковић упућујући слушаоце на важност имања бриге и свијести о политичким, друштвеним, моралним и етичким друштвеним токовима, које имају утицај како и на индивидуалном плану, тако и на оном општем, глобалном, свеоубухватном.

,,Када говоримо о политици, она се морамо усредсредити на људско достојанство“, нагласио је он.

Даље навео и чињеницу да постоји заблуда и предрасуда која није плод незнања, која она тенденциозно и манипулативно шири, а то је флоскула и теза да постоји одређени и повлашћени сој људи који је надлежан искључиво за политичка питања. Навео је комунизам као par excellence примјер таквог манифеста.

„Комунизам и сљедбеници комунизма заступао идеју да се само они и руководство могу бавити политичким питањима и судбином цијелог народа, док народ нема право учествовања и одлучивања у питањима везаних за сопствени живот. Ако се не бавите политиком, сасвим је сигурно да ће се политика бавити вама“, нагласио је Шијаковић који је затоим појаснио изворно значење ријечи политика, које у античкој Грчкој значи – јавна ствар, односно јавно добро и јавна заједница – свих људи.

Навео је да је са тог разлога, бављење свештенства и цркве политиком у овом контексту изузетно пожељно, будући да је и у старим напредним системима Црква увијек била коректив, савјест и морални и етички компас друштва, а тако је како даље наводи проф. др Богољуб Шијаковић и у данашњем времену и најразвијенијим друштвима и цивилизацијама. Један од примјера које је навео јесте управо примјер Сједињених Америчких Држава и Републике Њемачке.

,,Црква треба да буде много више присутна у нашем животу. Ако погледате напредне демократије онда ћете видјети нешто што је за нас незамисливо, а то је да рецимо сједнице Скупштине почињу молитвом као што је то случај у Сједињеним Америчким Државама у Америчком конгресу и Америчком сенату. За нас, наше прилике је такође незамисливо да у парламенту имамо свештеника коме може посланик да се обрати за савјет да ли неки закон да гласа. А такав примјер имамо у Бундестагу. Односно, у Њемачком парламенту имате свештенике који су на располагању посланицима да их консултују када треба да дигну руку и гласају неки закон“, рекао је Шијаковић

Владика Григорије се осврнуо на битност имања одговорности и агилности кад су у питања учествовања у друштвеним и политичким токовима, који имају за циљ обликовање будућности:

,,Као неко ко се у склопу своје пастирске службе сусреће непрекидно са животом и свим његовим аспектима, увидио сам да је немогуће да човјек као хришћанин буде равнодушан на оно што се догађа око њега. А посебно је немогуће за хришћанина да буде равнодушан према ономе што треба да буде будућност – оно што је будућност наше дјеце, наше омладине. Уколико смо равнодушни на политику и на оно што она креира, то би значило да нас уопште не интересује шта ће бити са нашом будућношћу – са нашом дјецом“, рекао је он.

Владика Григорије је навео бављење будућношћу као основну ствар за сваког хришћанина, те да се исто не смије бранити.

,,Врло је важно да схватимо да је наше бављење политиком у ствари бављење другим, и хришћанима се не смије забранити  основна ствар , а то је најбитнија ствар – гледање у будућност. Јер, као што знамо, наша котва је бачена у будућност и ми идемо за њом. Јер, наша је будућност Бог“, рекао је Владика диселдорфски.

Казао да ништа нема важније ни светије од људскости.

,,И шта се догодило због те тврде вјере хришћана кроз историју и кроз све што су пролазили, кроз страдања, успоне и падове? Догодило се то да су хришћани успјели да наметну овоме свијету једну истину. А то је да нема ништа светије ни важније од људскости, од људске личности и да је највећи гријех потирати људску личност, односно другог човјека“, објаснио је Владика.

Владика Григорије је нагласио да је најсветија дужност сваког човјека одбранити онога другога и сачувати га од зла.

,,Одбранити другога, сачувати га од зла, то је људска дужност најсветија. Дакле, ми морамо да бранимо другога да би ми уопште били људи и да би наша људскост дошла до изражаја. А да би људскост дошла до изражаја човјек мора имати јасну перспективу о будућности, јер таква перспектива доноси наду, а до наде се долази вјером и трпљењем. А нада доноси радост живљења“, поручио је Владика Григорије.

,,Мизерији моћи, једино можемо да се супротставимо радошћу живљења. И у том смислу хришћанство је увијек побјеђивало том радошћу живота, том надом. Зато је важно да надом побјеђујемо, али, исто тако је важно да нас нико не поколеба у том погледу будућности. Због тога морамо бити слободни и због тога се морамо бавити садашњошћу и да објашњавамо прошлост, али и да увијек поставимо шта је наша нада и шта је наш циљ и нико нас не смије у томе спријечити и ограничавати без обзира на припадност и опредјељење.“ закључио је Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.

Извор: Митрополија Црногорско-Приморска
Борис Мусић