У понедељак Томине недеље, а на дан када се Црква Божија сећа спаљивања моштију Св. Саве, заштитника и покровитеља храма у Хановеру, свечано је прослављена слава храма.
Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Богдан Симиљић из Билефелда, уз саслуживање протојереја Саше Момировића из Бремена, јереја Марка Радмила из Касела и старешине храма протонамесника Александра Перковића. Свету Литургију обогатили су својим појањем протојереј Синиша Вујасиновић, јереј Милутин Марић свештеници из Хамбурга, протојереј-ставрофор Бранислав Чортановачки парох хановерски, и теолог Милан Јеремић.
Имајући у виду да смо прошлогодишњу прославу обавили веома скромно, због мера које су биле на снази због епидемије, овгодишња прослава је била права духовна смотра, и прелеп литургијски. Као кумови славе за следећу годину пријавила се породица Вигњевић, госпођа Бранка са породицом, док је ове године кума славе била Јована Перковић са породицом.
Сваке године, 10. маја, Српска православна црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. 1594. године на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Икона српског великана ношена је на заставама. Као казна за ову буну у крви угашеној, Синан-паша наредио је да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешева, где су биле више од 350 година, и спале. То је требало да уништити велики култ свеца у народу, а са њиме и све наде за ослобађање од Османлија. Према историчарима, мошти Светог Саве били су ,,извор српског државног легититимитета“ и „симбол српске традиције о државној независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин био је пропраћен невременом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био разасут на све стране.
,,И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к роду засијала!“
Јован Јовановић Змај
парох хановерски
Александар Перковић
