U nedelju, 6. marta 2022. godine služeno je praštalno večernje bogosluženje u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu. Osobenost ovog bogosluženja ne ogleda se u poretku nego u predanjskoj praksi naše Crkve da se nakon svršetka bogosluženja svi prisutni, uz pojanje velikoposnih i vaskršnjih stihira i molitava, izmire proseći oprost jedni od drugih. Večernju službu služio je paroh drotmundski sveštenik Danilo Dangubić dok je besedu održao vikarni Episkop humski g. Jovan. Nakon molitve i praštanja za sve prisutne priređeno je posluženje u velikoj sali Eparhijskog centra a po tipiku naše pravoslavne crkve.
Beseda Episkopa Jovana u prilogu vesti:
Mi koji živimo u svetu, koji živimo u telu se u toku našeg života umaramo, tako što umaramo sami sebe i bivamo umoreni drugim ljudima, bivamo zbunjeni i izgubljeni u ovom svetu, u njegovoj vrevi i mnoštvu mučnih, teških i tegobnih situacija. Hvala Bogu što postoji crkveni godišnji bogoslužbeni krug kojim nas Gospod vodi kroz događaje domostroja spasenja i neprestano podseća na blaženu uspomenu svetih Njegovih, koje svakog dana tokom crkvene godine proslavljamo. Gospod to čini i danas svojim prisustvom u Svetoj Crkvi i kao što je onda isceljivao ljude koje su mučili zli duhovi i nemoći tako i nas danas isceljuje i sve nas vodi ka krajnjem cilju našeg postojanja a to je vaskrsenje iz mrtvih i večni i blaženi život. Ljubav nije samo zapovest, ljubav je jedini način na koji čovek može da postoji a da doživi punoću svoga ljudskog dostojanstva, da doživi ono za šta ga je Gospod stvorio i u šta ga je, zapravo, prizvao. Samo onaj koji voli može da spozna istinu Božanskog otkrivenja večnog i blaženog života i smisao svog postojanja i priziva na ovom svetu. Nažalost, naša ljubav koju nam je Gospod dao kao prvobitni i primarni priziv biva zatrpana i opterećena raznim iskustvima, iskustvima naših trauma, bolova, strahova, uvreda, nipodaštavanja, našeg uznošenja nad drugim, povređivanja. Ta velika previranja među ljudima, neretko rezultiraju sukobima kakav je jedan koji se dešava ovih dana u Ukrajini. Sve to, draga braćo i sestre, predstavlja teret na našim srcima i dušama i sprečava nas da slobodno i istinski volimo. Jedini put da vratimo sami sebi i drugima dostojanstvo u koje nas je Gospod prizvao jeste praštanje. Treba da oprostimo jedni drugima, samima sebi i celom svetu. Neka bi Gospod dao da iskreno i od srca uspemo i svima oprostimo. To često, čoveku od krvi i mesa, nije jednostavno. Niko od nas nije nadčovek nego smo svi ljudi izuzetno povredljivi i slabi. Kada su apostoli pitali Hrista ko se može spasiti on im je odgovorio da ono što je čoveku nemoguće Bogu je moguće.
Neka bi Gospod dao da svi otvorimo svoja srca na početku ovog Velikog i Časnog posta, da ih otvorimo za Boga i za blagodat Duha Svetoga koji je jedini kadar da preobrazi naša srca, da ih omekša i omilostivi. Neka Gospod da da sada tokom međusobnog praštanja jedni drugima oprostimo i da se posle toga susretnemo na večeri ljubavi.
