У сриједу, 10. маја 2023. године на празник Преполовљена, прослављена је храмовна слава хановерског храма који је посвећен празнику Спаљивања моштију Светога Саве на Врачару. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење свештенства Епархије и вјерног народа. Током Литургије Епископ Григорије рукоположио је у чин ђакона дипломираног теолога Матиаса Борхерта, Њемца православне вјероисповјести. Након богослужења освећена су славска знамења и уз трпезу љубави настављена прослава патрона храма у Хановеру.
Обраћање Владике Григорија часном ђакону Матиасу Борхерту:
Lieber Matthias,
da du heute zum Diakon geweiht wurdest, möchte ich dir einige Worte mitgeben, die dich in deinem neuen Dienst durch das Leben leiten sollen. Das Amt des Diakons ist bereits in der Jerusalemer Urgemeinde bezeugt. In der Apostelgeschichte hören wir, dass Menschen von „gutem Ruf und voll Geist und Weisheit“ zu Diakonen geweiht wurden, weil sie wichtige Aufgaben zu übernehmen hatten. Sie sollten sich um die Armen und Bedürftigen in der Gemeinde sorgen und ihnen dienen. Der Sinn des Diakons ist in seinem Namen selbst zu finden. Mit dem griechischen Wort διάκονος ist ein Diener gemeint, also jemand, der seinen Mitmenschen hilft und sich dabei in den Hintergrund stellt. Der Diakon ist zwar die niedrigste Stufe des Klerus. In den Gebeten der Handlauflegung haben wir aber die Worte Jesu Christi gehört, die den wahren Stellenwert und die Aufgaben des Amtes betonen: „wer bei euch der Erste sein will, soll euer Diener (Diakon) sein.“
Wir alle sind dazu berufen, dem Mitmenschen zu dienen. Jesus Christus ist das Urbild. Er ist auf die Welt gekommen, um uns Menschen zu dienen und durch seinen Kreuzestod und der Auferstehung die Heilung und das ewige Leben zu schenken. In seinem Wirken auf Erden spielten gerade die Schwachen der Gesellschaft, wie der Gelähmte, der Besessene oder die Sünderin eine wichtige Rolle. Das Dienen gehört zu den grundlegenden Aufgaben eines Christen, denn mit unseren Werken zeugen wir von unserer Liebe zu Gott. Deshalb sagt Jesus: „Was ihr für einen meiner geringsten Brüder getan habt, das habt ihr mir getan.“ Die Diakone sollen durch ihr Dienen und durch ihre Hilfe für jeden Menschen an die Menschenliebe Jesu Christi erinnern. Deshalb sagt der heilige Ignatius von Antiochien, dass die Diakone in der Gemeinde wie Jesus Christus geachtet werden sollen. Er ist nicht nur Diener der übergeordneten Priester und Bischöfe, sondern der gesamten Gemeinde. Er ist das Bindeglied zwischen Klerus und Volk, was wir besonders in der Liturgie sehen können. Alle Fürbitten, die der Diakon spricht, sind die Bitten jeden einzelnen von uns. Er spricht sie im Namen der gesamten Gemeinde aus und sorgt dafür, dass die Liturgie nicht nur eine Rezitation von Gebeten und Gesängen, sondern ein lebendiger Dialog zwischen dem Vorsteher im Altar, dem Volk im Schiff der Kirche und Gott wird.
Du, lieber Matthias, hast dich durch ehrenamtliche Hilfe und langjährigem Einsatz im Deutschen Roten Kreuz ausgezeichnet. Auch während deines Theologiestudiums hast du dich besonders für die Pastoraltheologie interessiert. Dies zeugt davon, dass du, wie die sieben Diakone der Urgemeinde von gutem Ruf und voll Geist und Weisheit bist. Möge dir der auferstandene Herr in deinem Dienst in der Gemeinde das Urbild des Dienens sein.
Christus ist auferstanden!
Драги Матиасе,
Пошто си данас рукоположен у чин ђакона, желим да ти упутим неколико ријечи, које ћете водити кроз твоју нову службу. Свједочења о ђаконској служби можемо наћи већ у јерусалимској заједници. У Дјелима апостолским су у чин ђакона рукополагани људи на добром гласу пуни Духа и мудрости (Дап 6,3), јер су преузимали на себе врло битне обавезе. Служили су сиромашнима, удовицама и потребитима, помагајући им у њиховим невољама. Смисао и значај ђакона налази се у самом његовом имену. Под грчком ријечју διάκονος мисли се на слугу, односно на некога ко човјеку безусловно и несебично помаже. Ђаконски чин је најнижи степен у црквеном клиру. Али у молитвама рукополагања смо чули Христове ријечи, које наглашавају истинску вриједност ове службе: „који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга (ђакон).“(Мт 20,26).
Свако од нас је позван да покаже љубав према ближњем. Господ Исус Христос нам својим неизмјерним човјекољубљем служи као Праслика. Дошао је на овај свијет да би нам својим страдањем на крсту и тридневним васкрсењем подарио исцјељење и живот вјечни. У јеванђелским причама видимо да се Христос најприје обраћа слабима у друштву, попут раслабљеног, обузетог или прељубнице. Служба према ближњем је једна од основних задатака сваког хришћанина, јер тек својим дјелима свједочимо о нашој љубави према Богу. Зато Христос говори кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт 25,40). Ђакон својим служењем другим људима треба да подсјећа на Христово човјекољубље. Зато Свети Игнатије Антиохијски говори да заједница на ђакона треба да гледа као на самога Христа. Он је спон између свештенства и народа, што се нарочито огледа у Божанственој Литургији. Свака изговорена прозба/јектенија ђакона јесте заправо молба цјелокупне заједнице. Тиме се стара о томе да Литургија не буде пуко рецитовање молитава и пјесама, него живи разговор и однос између свештенства који началствује у олтару, заједнице која стоји у лађи цркве и Бога Који је међу нама.
Драги Матиасе, након основних теолошкох студија си постдипломске студије наставио на пољу пастирског богословља. Дуго година си добровољно помагао у њемачком Црвеном Крсту, бринући се о болеснима и потребитима. То су свједочанства о томе да си и ти, као и седам ђакона јерусалмске заједнице, на добром гласу и пун Духа и мудрости. Нека ти Васкрсли Господ Исус Христос у новој служби буде увијек примјер истинског служења и љубави према човјеку.
Христос васкрсе!
