Na Veliku subotu, 23. aprila 2022. godine u diseldorfskom Sabornom hramu služena je Sveta Liturgija. Bogosluženjem je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje sveštenstva hrama. Prazničnu besedu pored Hristovog groba održao je Vladika Jovan.
Beseda Vladike Jovana u prilogu vesti:
Draga braćo i sestre, nalazimo se evo između ikone Hristovog stradanja i ikone Njegovog polaganja u grob. Svaki grob je strašan jer nas otima od našeg života, otima nas od ljubavi, otima nas od svih koji su nam najdraži i prekida kontinuitet našeg života. Svo naše stvaralaštvo prestaje našom smrću. Svaki grob je neraskidiva veza između čoveka i svih njegovih životnih stradanja, svih patnji, svih bolova, svih muka, svih trzavica, svih trauma i svih strahova, od smrti, bolesti, rata. Svaki grob je naša veza sa svim našim drugim mukama, bolovima i nedaćama i svaki grob je veza sa svim pandemijama i ratovima koji besne u celom svetu. Mi smo se danas, kao nekada Gospodnji učenici i apostoli, okupili oko groba, oko groba Onoga za koga znamo da je podizao iz mrtvih i lečio sve bolesti i nemoći i tešio sve neutešne. Došli smo kao Njegovi učenici, apostoli i sledbenici do Njegovog groba, na neki način zbunjeni i tužni, jer kako je moguće da Onaj, za koga se kaže u jevanđeljima da je činio sva moguća čudesa i podizao iz mrtvih, sada i sam leži u grobu. Kakvu nadu daje On onima koji se oko Njega okupljaju, kao i nama koji smo svakoga dana bliže grobu? I kada su bili kod groba tužni i zabrinuti i kada su hteli da Njegovo telo još jednom pomažu, da Mu daju najveću moguću počast kao pokojniku, desilo se čudo! Umesto mrtvog Hristovog tela oni su naišli na anđela, koji sedi na grobu obučen u belo, ali i na blagovesti da Hristos ustade iz mrtvih. To Njegovo vaskrsenje, draga braćo i sestre, nije jedan od mnogih događaja u istoriji sveta i čovečanstva, nego je najveći i najvažniji događaj. To je događaj koji svima nama daje smisao života i daje nam nadu da će sva naša stradanja, koja je Gospod na krstu uzeo na Sebe, biti zakopana u grob i biti zauvek sahranjena Gospodnjom ljubavlju i milošću i da će umesto svih tih stradanja i smrti Gospod Svojim vaskrsenjem da daruje vaskrsenje i svima nama. Upravo na temeljima te i takve vere postoji Crkva i hrišćanstvo vekovima, upravo tom svetlošću koja je zasijala iz Hristovog groba su obasjavani svi vekovi naše istorije i zato se i danas sabiramo i sakupljamo na ovom svetom mestu, na Svetoj Božanstvenoj evharistiji koju i danas služimo. Tu evharistiju Gospod je pripremio svojim svetim učenicima i apostolima i pozvao ih da se okupljaju oko jedne trpeze, redovno i stalno dok On ponovo ne dođe, da se pričešćuju od jednog tela i jedne âkrvi iz jedne čaše na taj način svedočeći Hristovo stradanje, ispovedajući Njegovu smrt i čvrsto i željno iščekujući Njegovo slavno i sveto vaskrsenje. Vaskrsenjem je pobeđena svaka nevolja i nedaća ne samo sveta u kome živimo nego i svakog pojedinca. Neka je slava Gospodu koju nas hrani Svojim telom i Svojom krvlju, koji nas ohrabruje i krepi da budemo sve svesniji istine Njegovog vaskrsenja i budućeg carstva koje dolazi. Zato ste, draga braćo i sestre, uvek pozvani, kada god dođete na svetu liturgiju, da se svi pričestite jer je zato Gospod vaskrsao i zato nam ostavio svetu tajnu da nas uvek i iznova hrani i krepi kao jedan narod Božiji. Pored praznika Vaskrsa, treba znati da se svaka nedelja slavi i praznuje kao praznik Hristovog vaskrsenja i svaka sveta liturgija je praznovanje vaskrsenja Hrista. Mi svedočimo Njegovo vaskrsenje i polažemo nadu u istinu vaskrsenja kao onu koja će prevazići sve naše nedostatke i muke, strahove i ostalo.
Danas se, draga braćo i sestre, posle mnogo godina služenja Gospodu upokojio sveštenik Radomir, otac našeg sveštenika Nebojše. Sa jedne strane to je tragedija a sa druge blagoslov jer je Gospod, po predanju i reči Pisma, današnji dan boravio u grobu. Neka mu Gospod podari večan spomen i vaskrsenje iz mrtvih, a našem dragom ocu Nebojši da d snage da upokojenje svoga oca sagleda u svetlosti vaskrsenja. Neka u takvoj nadi i molitvenom sećanju svi mi ostanemo i prebivamo. Molim sve vas da oca Radomira pominjete u svojim svetim molitvama u ovim svetim danima koji dolaze.
Da ste živi, zdravi i od Boga blagosloveni. Amin.
