U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Draga braćo i sestre, mi smo se sabrali i danas da u lomljenju hleba i pijenju iz iste čaše, upravo onako kako nam je naš Gospod i Spasitelj zapovedio, prepoznamo Gospoda Isusa Hrista Koji hodi zajedno sa nama u našem životu. Kao što su i Sveti apostoli Luka i Kleopa na putu za Emaus posle Hristovog vaskrsenja prvo sreli Hrista ali Ga nisu prepoznali sve dok on nije ušao sa njima u kuću i razlomio hleb odnosno pričestio ih. Tek tada su im se otvorile oči, te su videli da je to bio Gospod. Mi smo pozvani na tu istu evharistiju koju je Gospod Isus Hristos odslužio sa svojim svetim apostolima i učenicima uoči Svoga stradanja. Tu istu evharistiju služili su sveti apostoli na dan pedesetnice kada je Duh Sveti sišao na njih. Tu i takvu pedesetnicu Crkva proslavlja sve do današnjih dana. Ta evharistija i ta pedesetnica koje mi proslavljamo svake nedelje kada služimo Svetu Liturgiju, se suštinski ni po čemu ne razlikuju od one prvobitne. Svako od nas ima priliku da iznova čuje, ustima sveštenika, Gospodnje reči uzmite jedite ovo je telo moje i pijte iz nje svi ovo je krv moja koja se izliva za vas i za mnoge na otpuštenje grehova. Na tom našem životnom putu mi se poistovećujemo sa Hristom, sa Hristom blagodati i sa Hristom vaskrsenja. Na tom životnom putu, mi koji se poistovećujemo sa Hristom blagodati i Hristom vaskrsenja poistovećujemo se i sa Hristom Koji je za nas i naše grehe postradao. I kada se sa Njim poistovećujemo u svim situacijama koje za nas predstavljaju nevolje i iskušenje, mi zapravo izražavamo slobodu i kažemo svojom slobodom i slobodnom voljom da je za nas važniji Gospod Isus Hristos i Carstvo nebesko nego bilo kakva prolazna blaga i dobra. Gospod kaže u današnjem Jevanđelju da je uzalud čoveku ako zadobije sva blaga ovoga sveta a duši svojoj naudi. Kada se kaže duši svojoj naudi ne misli se samo na dušu nego je duša u grčkom jeziku bila i sinonim za život. Zapravo se kaže kako je uzalud čoveku ako zadobije sva blaga ovoga sveta a naudi svome životu. Ove reči mogu biti pogrešno shvaćene, jer prva naša pomisao može da bude kako neko ko zadobije sva blaga ovoga sveta može nauditi svojoj duši, svome životu. Ovde se ne misli na biološki, prolazan život nego se misli na onaj život koji treba da bude pridružen životu večnom u Hristu, životu večnom sa svim svetima. U tom smislu se ovozemaljski, biološki život može u potpunosti razlikovati ili u potpunosti podudarati sa blaženim, večnim životom u Hristu. Gospod nas podseća da treba da idemo za Njim i uzmemo svoj krst i kaže da ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga a ko izgubi život svoj mene radi i jevanđelja onaj će ga sačuvati. Upravo ove reči treba da nam se urežu duboko u srce, da ih nikada ne zaboravimo u našem svakodnevnom životu kada donosimo odluke, od onih koje deluju kao manje važne do onih najvažnijih. Treba uvek da se opredeljujemo za Gospoda, za carstvo Njegovo, za Njegovu istinu, bez obzira na to koliko je to u nekim situacijama bilo manje a u nekima više teško. Poziv Gospodnji da uzmemo krst svoj i da Ga pratimo ne znači da treba uzeti drveni krst, kakav je Gospod nosio, nego svako do nas treba da uzme svoje životni krst, krst svojih iskušenja, krst svojih stradanja, krst svoga trpljenja i podnošenja kako bi, nakon tog stradanja, bili sa našim Gospodom Isusom Hristom i sa svim vaskrslim. Neka bi Gospod dao, kao što je to bivalo kroz vekove sa apostolima i svim svetima, da se svi zajedno pričešćujemo Njegovim životvornim tajnama i da kroz to pričešće okusimo i vidimo kako je Blag Gospod i kako je Životvorno Njegovo telo i kako je Životvorna i Spasonosna Njegova krv Koju je izlio za život svet, kako bismo u teškim trenucima, radi spasenja, prihvatili da učestvujemo u nošenju Njegovom krsta da bismo zajedno sa Gospodom ušli u carstvo Božije i nasledili život večni, amin.