Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop humski g. Jovan održao je besedu na praznik Lazarevog vaskrsenja, 27. aprila 2024. godine u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu.
Draga braćo i sestre, Hristos je isti juče, danas, sutra i doveka. Te iste reči se odnose na Crkvu, i ona je ista juče, danas, sutra i doveka. I u Crkvi Svetoj, život Svetih i iskustvo vaskrsenja iz mrtvih isto je kao što je bilo i u doba Lazarevo. Lazarevo vaskrsenje pre Hristovog stradanja ukazuje, kao što nam govori današnji tropar, na tu nepokolebljivu istinu, da će svi ljudi vaskrsnuti iz mrtvih kada Gospod ponovo dođe i kada se otvore svi grobovi. Međutim, to će vaskrsenje kada Hristos ponovo dođe biti drugačije od ovog Lazarevog vaskrsenja, kojim je Gospod pokazao je da Svemoguć, da je Svemoćan i da samo On, Koji je stvorio ceo svet i čoveka, može čoveka kao najkompleksnijeg među svim Svojim bićima da ponovo oživi i da mu da večni život. Lazar je nakon vaskrsenja kao Episkop na Kiperu žive još nekih trideset godina i ponovo se upokojio. Nakon drugog vaskrsenja, koje će se zbiti nakon Drugog i slavnog Hristovog dolaska više neće biti umiranja, nego će neki, koji su činili dobro kako kaže Jevanđelje, živeti blaženim životom, a drugi će vaskrsnuti za sud i živeće, po svedočanstvu Pisma, nažalost, u večnim mukama. I približavajući se Strasnoj sedmici i Gospodnjem stradanju treba da imamo na umu da život svakog hrišćanina, da bi došao do vaskrsenja treba i mora da prođe i krst i pakao. A krst i pakao u našem životu jesu zapravo odricanja od svega onoga što predstavlja strast i zlo ovoga sveta koji u zlu leži. Da bi naša duša doživela vaskrsenje iz mrtvih još u ovome životu, neophodno je da kroz trud i držanje božanskih zapovesti iskažemo i izrazimo slobodnu volju Gospodu, da mi ne želimo da živimo bez Njega i da je On zapravo Jedini Život. Onda će nam se blagodaću Duha Svetoga dati sila da spoznamo istinu Hristovog vaskrsenja. Kao što kaže Jevanđelje i kao što kažu Poslanice tada više nećemo živeti životom telesnim nego životom duhovnim, jer će to biti život oblagodaćen prisustvom Duha Svetoga. I početak tog našeg putovanja, idenjem za Hristom sve do krsta jeste zapravo put našeg pokajanja. I Ad i pakao i vaskrsenje nalaze se u nama samima, odnosno nalaze se u našim srcima. Ako se kroz molitvu zagledamo u naša srca, steknemo Božijom milošću i ljubavlju pravo da se zagledamo u naša srca, onda ćemo videti gde se nalazi to strašno mesto našeg otpadništva od Boga. Što se budemo više kajali u većoj ćemo meri iskustvovati ljubav Hristovu i vaskrsenje sa Njim. Neka bi Gospod kao, molitvama Četvorodnevnoga Lazara, Njegove Prečiste Majke i Svih svetih da ovih narednih dana, proslavljajući prvo Hristov slavni ulazak u Jerusalim, da se svakom trenutku ovog čudesnog ovog čudesnog sveštenog dela, na putu stradanja koje je učinio za nas, mi Njemu pridružimo ali ne samo na spoljašnji način nego našim celim srcem, da bismo na kraju, pred samo vaskrsenje iz mrtvih, mogli zajedno sa Gospodom da kažemo za sve one koje smatramo da su nam neprijatelji, da su nam nešto nažao učinili, kao i za one koji nam stvarno jesu učinili, slobodno od bilo kakve strasti da kažemo moleći se Gospod, oprosti im, jer ne znaju šta rade. Amin.