У недељу, 27. августа 2023. године Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу.
Јеванђеоска беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, младић о коме говори данашње Јеванђеље је био побожан, одрастао је у јеврејској традицији и, као што смо могли чути, држао се свих прописаних правила. Али је хтео нешто више од тога, хтео је да учини, из своје побожности и из своје љубави, нешто додатно, нешто што представља израз љубави, нешто што не прописује закон и од њега не тражи старозаветни закон, хтео је да задобије живот вечни. Тим поводом он пита Господа Исуса Христа шта да учини да би имао живот вечни. А када се испоставило да он све заповести већ држи, Господ му каже да прода све своје имање, да подели сиромасима и да иде за Христом и да ће имати тада живот вечни. Младић је био изузетно тужан након тих Христових речи. И нама свима би било много лакше када би постојао један број заповести и правила којих треба да се држимо и када би, испуњавајући та правила, осигурали свој вечни живот. Али оно на шта Господ увек и изнова указује то је да он од нас очекује да као целосни и целовити људи имамо целостан и целовит однос према другим људима и према свету у коме живимо, а то значи да не можемо бити спасени, не можемо бити Христови, не можемо бити Господњи ако не волимо Господа Бога изнад свега, и наравно, подразумева се, да ако Бога волимо изнад свега да онда волимо и ближњега као самога себе. Ко испуњава ове две заповести тај ће, драга браћо и сестре, испунити и све остало заповести које говоре о појединостима када је у питању однос човека према људима, човека према Богу и човека према свету у коме живимо. И када је Христос рекао апостолима да је лакше камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије, хтео је да каже како је богатоме који се везује за богатство и који се не ослања у своме животу на Бога, као Онога Који нам даје све што имамо, изузетно тешко ће постићи спасење. И сами апостоли су се уплашили и изненадили, зачудили и уплашили, те су питали Господа ако је то тако, ко се онда заправо може спасити. Јер без обзира на то, какво богатство и какво имање поседујемо није ствар у томе колика је количина богатства у питању, него се ради о томе какав однос ми имамо према некој ствари за коју сматрамо да је за нас изузетно важна и вредна, за шта се везујемо. То могу бити мање или веће ствари а може бити и огромно богатство. Сматрало се у оно време, да ако је неко богат да је то само по себи знак Божијег присуства и благодати у његовом животу и са друге стране, да је проклет онај који је сиромашан. Али Господ нас учи да то није тако и да ми уопште нисмо у могућности да доносимо такве судове на правилан начин, те Господ каже да ће многи први бити последњи а последњи први. Ми данас можемо да се запитамо са апостолима, ко се онда може спасити, драга браћо и сестре?! Опет, стојимо пред светим престолом, пред тајнама Божанског спасења и пред Господом Који нам говори да је оно што је нама људима немогуће, Богу је могуће и Он нас је и данас овде сабрао и сакупио око Себе и зове нас на вечеру љубави да све нас, као што је некада седао на вечеру и обедовао са грешницима и прељубницима и са цариницима, да тако и данас са свима нама седне, без обзира ко се од нас у каквом стању налази, да нас све загрли и помилује и нахрани Својим Телом и Својом крвљу. Једино што очекује од нас то је да се смиримо пред величином Његове невероватне љубави, да не сматрамо да смо ми нешто велико или нешто важно, него да сви једни другима од срца опростимо, шта год ко против кога има, амин.