U pripremnu Nedelju pred Časni post, koja se u našem predanju Crkve naziva Mesopusnom, 19. februara 2023. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u filijalnom hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu na Tempelhofu. Episkopu je sasluživalo sveštenstvo hrama uz molitveno učešće vernog naroda.
Jevanđeoska beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Dragi oče, dragi đakone, draga i ljubljena braćo i sestre, mi smo se danas sabrali na ovom svetom mestu radi budućeg carstva Božijeg. Svi mi koji smo se ovde danas sabrali, na jedan ili na drugi način, osećamo potrebu da iskoračimo iz ovoga sveta i vremena, iz ovoga života, koji za sve nas predstavlja određenu vrstu izazova, određenu vrstu stradanja kroz koja prolazimo i za koja se nadamo da će nas od svih njih, naš Gospod Isus Hristos Vaskrsli iz mrtvih, izbaviti. Danas, mi izvršavamo Njegovu zapovest da se sabiramo na ovom svetom mestu, da jedemo od jednog Tela i jednog hleba i da pijemo iz jedne čaše Krvi Gospodnje, istovremeno ispovedajući i Njegovo stradanje i Njegovo vaskrsenje u nadi na ponovni dolazak. Sveta Božanska Crkva nam kroz celokupan godišnji bogoslužbeni krug donosi istinu i radost Gospodnjeg prisustva među nama, Njegove propovedi i svega što je učinio za nas, sve do Njegovog stradanja, vaskrsenja, vaznesenja na nebesa i slanja Svetoga Duha Svetoj Crkvi, Duha Kojim živimo i Kojim dišemo. Obećao nam je da će ponovo doći Drugi put, te Ga mi ispovedamo i Njemu se nadamo. Sveta Crkva, oprisutnjujući ono što se događalo i što će se dogoditi, nas sabira na ovom svetom mestu i donosi nam, između ostalog, i čitanja iz svetih jevanđelja, čitanja kao sećanja na događaje koje nam je Gospod darovao svojim prisustvom na zemlji ali i na one događaje koji će za nas predstavljati večni život u Hristu, večnu slobodu u blaženom carstvu Božijem. U tom bogoslužbenom krugu važno mesto zauzimaju i nedelje Časnoga posta, nedelje pred sveto i svetlo Hristovo vaskrsenje, a i postu prethodne pripremne nedelje. U periodu pripreme za Veliki post prvo jevanđelje koje smo mogli čuti je Jevanđelje o Zakeju cariniku. Nakon toga ulazimo u prvu pripremnu nedelju Velikoga posta a ona se zove Nedelja o mitaru i fariseju. I Zakej i mitar bavili su se poslom carinika, a carinici su bili izuzetno omraženi u jevrejskom narodu zato što su sakupljali porez od svojih sunarodnika i davali ga zavojevačkoj rimskoj vlasti. U svakom slučaju njih narod nikako nije mogao voleti. Jedan od takvih ljudi, kao što je Zakej, čovjek malen rastom, čuo je da Hristos prolazi, popeo se na jedno drvo da bi Hrista video, jer ga je povukla želja da vidi Onoga o Kojem se toliko govorilo, i da vidi Onoga za Koga je njegovo srce osećalo da donosi nešto novo njegovom životu i životu celoga sveta. Zaista, bez obzira na sve njegove grehe Gospod ga je prepoznao jer je Zakej otvorio svoje srce i poželeo da susretne Hrista. Tada dolazi do još većeg preobražaja i Zakej se kaje i obećava da će višestruko da vrati od svega onoga što je uzeo i pogotovo da će da obešteti sve one kojima je nepravedno naplaćivao porez. Jevanđelje o Zakeju nas opominje da koliko god da smo grešni, u kakvom god da smo problemu, svi smo mi pozvani da svoja srca otvorimo i da čujemo Gospodnje reči da je danas došlo spasenje našem domu, domu svakoga od nas. Nakon priče o Zakeju, Crkva nam donosi priču o mitaru i fariseju. Pomenuta priča nas upućuje na jednog carinika, kao primer najvećeg grešnika, te da ako smo ga mi osudili, po našim merilima i kriterijumima, to ne znači da on neće biti spasen. Njegova iskrenost, njegovo pokajanje, njegova otvorenost, njegovo širom otvoreno srce ka Bogu učinili su da bude opravdan pred Gospodom. Prošle nedelje svi ste čuli Jevanđelje o bludom sinu. U Jevanđelju o milostivom ocu i dva sina, se pripoveda kako je mlađi sin uzeo deo svoga imanja i otišao u daleku zemlju i sve to rasuo živeći razvratno. Draga braćo i sestre, svi mi koji smo od Boga primili različite darove, trošeći ih na mnoge načine, ne koristeći često na način koji je blagosloven, koji je po Božijoj volji, i na način za koji nam je Gospod te darove darovao, oponašamo bludnog sina koji je rasuo ono što mu je darovano. Ali nas Gospod, u trenutku kada shvatamo da smo u dalekoj zemlji, da smo duhovno gladni i žedni, da smo svedeni na dostojanstvo svinjara umesto na dostojanstvo dece svoga Oca, kada se prenemo usred svojih grehova i krenemo ka svome Ocu, On ni najmanje ne okleva da nas ponovo zaodene u najlepšu odeću, da nam stavi prsten na ruku, da pripremi najveću i najlepšu gozbu i svečanost i da nas zagrli. Jedno je potrebno, da mi to poželimo i da se okrenemo ponovo ka njemu. Dakle, sva ta jevanđelja nas pozivaju na pokajanje na jedan ili drugi način kako bismo došli do našeg Nebeskog Oca i do budućeg carstva Božijeg. Današnje Jevanđelje govori o Sveopštem sudu, kao što ste mogli da čujete. U ovim danima pripreme za post, svi mi imamo tendenciju da se skoncentrišemo na to šta i kako jedemo i šta i kako pijemo, imamo tendenciju da se skoncentrišemo koliko često i kako se molimo, i s obzirom na sve to, često može da nam se desi da u svemu tome izgubimo iz vida koja je svrha posta i molitve. A svrha posta i molitve jeste umnožavanje ljubavi u našim srcima a to umnožavanje treba i mora da ima svoj konkretan izraz u ljubavi prema drugim čoveku, u ljubavi prema bližnjem. Gospod kaže u današnjem Jevanđelju kakav će biti Strašni i Sveopšti sud, kada On ponovo dođe da će svim narodima suditi, ne navodeći nijedan drugi kriterijum suda osim milosrđa, milostivosti i ljubavi prema drugom čoveku i drugim ljudima. Gospod kaže blagoslovenima da je On ogladneo i da su Mu dali da jede, da je ožedneo i da su Ga napojili, da je bio stranac i da su Ga primili, da je bio nag i da su Ga odenuli, bolestan i u tamnici bio je i posetili su Ga. Onda se događa nešto neverovatno a to je da oni kojima se obraća, koji su sva ta dobra dela učinili, Njemu kažu Gospode mi se ne sećamo da smo ikada tako nešto Tebi učinili. To je veličina i veličanstvo Božanske ljubavi koja se useljava u ljudska srca i da oni koji čine dobro pred Bogom i pred ljudima, da oni, zbog veličine te ljubavi i otvorenosti svoga srca, to često zaboravljaju kao nekakva važna i velika svoja dela. Jednostavno oni to čine zato što je ljubav toliko jaka i toliko ukorenjena u njihovim srcima da oni od te ljubavi Božanske zapravo, i ne mogu drugačije. Hristos se obraća i onima koji su suprotno činili odnosno, nisu činili ta dela milosrđa, opet poistovećujući Sebe sa najobičnijim i najneznatnijim ljudima i govoreći im da Mu nisu poslužili u svim najtežim situacijama a oni Ga pitaju kada su Ga videli u svim tim situacijama i kada Mu nisu poslužili. On im kaže zaista vam kažem, kada učiniste jednom od ove Moje najmanje braće, Meni učiniste, odnosno Meni ne učiniste. Dakle, Gospod Isus Hristos se ne poistovećuje sa velikim, važnim, značajnim i moćnim ljudima, mada ni njih ne odbacuje, ali se većma poistovećuje sa onima koji su najneznatniji među nama, i poučava nas da naš sud zavisi najviše od nas samih, da našim životom i našim odnosom prema drugim ljudima mi sami sebe određujemo i tvorimo. Nama će se suditi po meri naše ljubavi koju smo imali ili nismo imali prema drugome, konkretnom čoveku i to čoveku kao takvom bez obzira kojem narodu, kojoj veri, kojoj kulturi, kojoj naciji, kojoj civilizaciji taj, konkretan čovek pripada. Pozvani smo da u svakom čoveku prepoznamo Gospoda Isusa Hrista, Koji se poistovećuje sa svima onima kojima je darovao život. Zato, draga braćo i sestre, neka nam post koji dolazi bude na umnožavanje ljubavi, na otvaranje naših srca istini budućeg i večnoga života kako bismo se prenuli iz svake vrste zaspalosti u našim životima i iskoristili preostalo vreme našeg života koliko god ono bilo, da bismo ga iskoristili na umnožavanje ljubavi radi sticanja budućeg carstva Božijeg. Neka vam je srećan i blagosloven današnji praznik, i neka bi Gospod dao da se i danas i ubuduće pričestimo Njegovim Životvornim Tajnama, na osvećenje naših duša i tela i na poznanje istine budućeg Carstva, svagda sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
