Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u manastirskom hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, 9. marta 2024. godine. Tokom bogosluženja Episkop humski rukopoložio je u čin đakona, gospodina Dragana Stanojevića iz Rajnfeldena.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, Bog je stvorio svet i u njemu je stvorio čoveka želeći da čovek živi u radosti božanstvenog života u vekove vekova. Ali čovek se, nažalost, sam lišio takvoga života. Međutim, i pored toga, Bog nije odustao da sve čini dok nas nije uzveo na nebo i darovap nam svoje buduće carstvo u Svome Jedinorodnom Sinu. I Gospod Isus Hristos, došavši u svet i učinivši celokupni domostroj spasenja, On je, između ostalog, obnovio i istinu i darovao nam istinu bez koje smo bili ostali. Dakle, ta istina bez koje smo ostali je istina kako bi trebalo da živimo i kako da se odnosimo jedni prema drugima i prema celome svetu. U današnjem Jevanđelju smo čuli kako nas Gospod podučava kakva zapravo treba da bude naša milostinja. Dakle, kada činimo milostinju, mi ne bi trebalo to da činimo samo da bi ljudi videli, odnosno nikada ne bi trebalo da činimo milostinju kako bi sebe pokazali velikim i važnim, jer mi zapravo nismo bez Boga ni veliki ni važni a kada god sebe izdvajamo iz ljubavi i milosti Božije, mi sebe činimo malima i neznatnima i kada god želimo sebe, na bilo koji način, da pokažemo značajnima mi zapravo gubimo i ljubav i blagodat Božiju. To se događa ako pokušamo da činimo milostinju i dobra dela zato da bi nas ljudi videli. Kada se to događa, draga braćo i sestre, mi u stvari sve ono što pripada Bogu, a to je slava, zahvalnost i blagodarenje, pokušamo da prigrabimo za sebe. Svi naši darovi i talenti i sve sa čim i u čemu živimo, zapravo, pripada Bogu i Bog nam je to dao, te zato sve dobro što činimo treba da činimo na i u slavu Božiju. Imamo u ovome jevanđeoskom odeljuku i pouku o tome kako da se molimo. Gospod kaže a kada se molite ne praznoslovite kao neznabošci, jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni, ne budite dakle slični njima, jer zna Otac vaš šta vam treba pre nego što zaištete od Njega. U Jevanđelju po Luki se kaže tražite najpre carstva Božijeg i pravde Njegove a sve će Vam se ostalo pridodati. Gospod daje učenicima Molitvu Gospodnju, koja je paradigma i primer za sve naše moltive i za sva naša moljenja. Da se obraćamo našem Ocu koji je na nebeskima i to mu se obraćamo kao Ocu zahvaljujući blagodati usinovljenja, koju smo dobili kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. I mi govorimo da se sveti Ime Tvoje, da se sveti Božije Ime. Mi svetimo Njegovo Ime prizivajući ga zajedno sa svim ljudima i svim anđelima Božiji, jer znamo da je Ime Božije sveto i da se svetošću Njegovog imena izbavljamo i spasavamo. I kada god izgovorimo nečije ime, mi tu ličnost, draga braćo i sestre, oprisutnjujemo. Kada prizivamo Božije Ime i Bog je tu sa nama i On je uvek blizu nas samo je do nas da li i koliko hoćemo da otvorimo naša srca za Njegovo prisustvo. Neka dođe ili da dođe carstvo Tvoje. Više od bilo svega na svetu što se može zamislite mi molimo Boga da dođe Njegovo carstvo, jer znamo da će dolaskom Njegovog carstva prestati sve muke i patnje i bice isceljeni svi ljudi nedostaci i celokupna tvorevina sa celim čovečanstvom biće usavršena. I molimo se da bude Njegova volje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu, jer znamo da na nebesima gde činovi anđeoski služe Bogu, da se tamo neprestano ispunjava Božija volja i mi molimo Boga da se Njegovom milošću i blagodaću dogodi i ostvari na zemlji Njegova volja kao i što je na nebesima. Molimo Ga i za naš nasušni hleb, za hleb koji je i hleb svakodnevni bez koga ne možemo da živimo ali ovaj evharistijski hleb, koga ćemo danas prineti na Svetoj trpezi, je hleb Gospodnjeg Tela i Njegove Krvi. Bez toga hleba mi zapravo ne možemo da živimo. Možemo možda da preživimo neko vreme ali da živimo punoću naših života na način na koji Bog to želi, to nikako ne možemo, jer čovek koji se odvaja od Boga prestaje da bude čovek i u daleko manjoj meri može da aktualizuje svoju čovečnost bez Božanskog prisustva u njemu i u njegovom životu. Oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim. Ova molba Bogu da nam oprosti naše dugove je za sve nad od izuzetne važnosti. Za sve ono što imamo, osim za naše grehe, mi smo dužni Bogu. Za sve grehe koje smo učinili treba da molimo Boga da nam oprosti. I Bog nam zaista prašta sve naše grehe. A da nam Bog ne prašta naše grehe mi ne bismo živeli na zemlji ni jednog jedinog trenutka, jer mi ni čim ne zaslužujemo to da živimo i postojimo. Sve što imamo, svaki uzdah i svaki udah, i svaki deo našeg biće, i svako iskustvo, i svaki odnos jeste neizmeran dar Božanske blagodati. Bez Njegovog dara i blagodati, kome smo sve dužni, nas ne bi bilo i ne bi postojali. On nam prašta sve naše grehe i mi se molimo u molitvi Gospodnjoj da nam on oprosti dugove naše onako kao što mi opraštamo dužnicima svojim. Dakle, draga braćo i sestre, ako mi ne oprostimo svima koji su nam bilo šta nažao učinili ili čine, sve od srca neće oprostiti ni nama Otac naš nebeski, ne zato što On ne prašta, nego zato što mi nismo svoja srca otvorili za praštanje. On neće ništa da učini prema nama i u odnosu na nas silu i zato traži da uđemo u jednu novu, drugačiju ravan postojanja a to je postojanje praštanja i blagodarenja. I kada uđemo u tu ravan postojanja praštanja i blagodarenja onda će se ceo svet i sve što nas okružuje menjati i preobražavati, sve dok ne možemo da oprostimo, sve dok su naša srca stisnuta, mi ne možemo ni sebi dobro da učinimo, jer se nalazimo u ovom malom svetu izolovanosti i odvojenosti od velikoga Boga, i u trenutku kada imamo potrebu da Bogu na svemu zablagodarimo, da ga zamolimo za oproštaj svega što smo učinili, mi tada shvatamo, da zapravo svako bez razlike, šta god da je činio zaslužuje da bude pomilovan i da mu bude oprošteno. Jer ne postoji razlika među nama, grešnima rođenima na zemlji, pred Bogom. On jednako voli, miluje, grli i ljubi i pravedne i nepravedne, i dobre i zle. I molimo se Bogu da nas ne uvede u iskušenja nego da nas izbavi od zloga, jer kada nas on ne bi izbavljao od zloga i čuvao od iskušenja, opet ne bismo mogli sami od sebe sa zlim koji nas okružuju, koji nas napadaju, nikada da izađemo na kraj. Jer je Njegovo carstvo i sila i slava u vekove vekova, amin. Neka nam ova sveta molitva i božanstvena pouka budu na spasenje. Nek bi Gospod dao od danas i u sve dane našega života a naročito u nadolazećem periodu posta, spoznamo božanstvenu istinu i udostojimo se istinskog, autentičnog i nelicemernog pokajanja i sticanja ljubavi prema svima i sticanja ljubavi i prema našim neprijateljima, jer jedino onda kada zavolimo naše naprijatelje možemo da se smatramo istinskim hrišćanima, koji su spoznali istinu Hristovog vaskrsenja i znaju da ne postoji više nikako zlo koje može da ovlada carstvom Božijim, koje dolazi, koje nam je Hristovim vaskrsenjem darovano i kada spoznamo Hristovo vaskrsenje i ljubav Njegovu, možemo samo prema onima koji nam zlo čine i koji nam uopšte zlo čine, da oprostimo i da kao Gospod sa krsta kažemo oprosti im Oče, jer ne znaju šta rade, amin.
