У недјељу, 3. децембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије, служио је Свету архијерејску Литругију у храму Рођење Пресвете Богородице у Вуперталу. Архијереју су саслуживали: надлежни парох Зоран Илић, свештеник Јован Марић и ђакон Александар Дебељак.
Јеванђеоска бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, вјероватно сте чули за онога славнога писца који се звао Фјодор Михајлович Достојевски. Једном су га упитали, као умну особу, да им дефинише човјека, да им договори на питање шта је то човјек. Он је дао један одговор који гласи човјек је биће на двије ноге незахвално… Ако би нас неко упитао, а с обзиром да смо то чули, какав би требало да буде човјек хришћанин, наш одговор би требало да гласи биће на двије ноге захвално. Занимљиво је, браћо и сестре, да се ова служба коју данас служимо зове Евхаристија. Многи од вас су вјероватно у Грчкој чули како Грци кажу хвала – evharisto. Ова служба се зове служба захвалности. Човјек о коме смо данас читали у Светом Јеванђељу могао би се назвати незахвалним човјеком. Како то можемо да закључимо? Он је био већ богат и била је родна година. Изобилно је све родило. А он, умјесто да буде захвалан и да буде благодаран, каже развалићу ове житнице, па ћу направити нове и веће, јер ћу имати доста блага и рећи ћу души својој једи, пиј и весели се. Онда каже Свето Писмо шта ћеш ако ноћас затраже твоју душу, чије ће то онда бити. Наиме, малочас сте чули како сам говорио подижући свијеће ка небу и мољећи се заједно са вама Господе, Господе, погледај и види виноград овај Твој. Његов виноград је читав овај свијет и није то наше, те немамо неко право да то присвајамо. Једино чега треба увијек да се сјећамо јесте истина, да смо све то добили на дар. Добили смо на дар, браћо и сестре, прије свега живот, и свако јутро када устанемо ми треба да се помолимо. Шта је молитва, браћо и сестре? Молитва је прије свега благодарност. Зато што смо устали, зато што видимо, зато што гледамо, зато што смо здрави и живи, зато што нисмо гладни, жедни и није нам хладно, постоји милион разлога да благодаримо. Када сједнемо да једемо, благодаримо на оном што имамо да једемо, када пођемо да спавамо благодаримо што смо преживјели дан, благодаримо за сву радост и срећу коју нам причињавају сусрети са другим људима, благодаримо за све оно што је добро. Благодаран човјек, ако би човјек био захвално биће, то би био најбољи друштвени човјек на свијету, најбољи човјек за друштво. Погледајте, с ким ви волите да се дружите? С ким ми волимо да се дружимо? Увијек волимо да се дружимо са оним који је благодаран а не са оним који… је узнемирен. Не узнемиравајте се каже Писмо! А зашто се узнемирујемо, па зато што смо неблагодарни. Благодаран човјек се не узнемирава, он каже добро ми је ово што већ имам… а неблагодарном човјеку, како каже наш народ, ни Бог не ваља… Ето, браћо и сестре, шта нас учи данашње Јеванђеље. Учи нас да будемо благодарни и да се не узнемиравамо. Зашто да се не узнемиравамо? Па Господ каже како гавран увијек има нешто да поједе, и увијек буде нешто за њега, када птице небеске тако Бог храни, како ли неће вас, који сте Његова дјеца, који сте Његова икона, и још каже погледајте љиљане у пољу, како се обукоше, ни Соломон у свој својој слави не обуче се као једна од њих. Зато каже не узнемиравајте се! Ви сте, браћо и сестре, јутрос дошли у цркву, свако са својим немиром, као и ја са својим, али ако хоћемо да схватимо шта ми то овдје радимо, шта ми то овдје учимо, зашто овдје стојимо, онда би требало да слушамо сваку ову ријеч и не само да слушамо, него да је извршујемо, да је примјењујемо. Човјек сам који се узнемирава за много, човјек сам који се до јуче бринуо али када чујемо ово Јевнађеље, онда кажем себи, зашто се бринеш, зашто ниси благодаран. Тако, опет и опет се подсјећамо шта је то смисао и разлог нашег живота… Неко може да каже јутрос сам се пробудио, имам гдје да живим, имам шта да једем али опет имам много проблема. Замислите како је ономе ко се јутрос пробудио у Гази, усред рата, како је ономе ко се јутрос пробудио на Косову, на неком селу и плаши се да оде у своју шуму да би усјекао дрва за огријев?! Ми не знамо да будемо благодарни! То брзо заборавимо! Зато је важно да нас Свето Јеванђеље на то подсјећа. Зато се оно и зове блага вијест, радосна вијест, јер нас подсјећа на оно што нас радује, што нам живот дарује. Амин, Боже, да тако данас буде!
