Празник Преображења Господњег прослављен је литургијски у храму Васкрсења Христовог у Франкфурту на Мајни. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење старешине храм Симона Туркића, свештеника Николаја (Украјинска Православна Црква – Митрополит Онуфрије, Московска Патријаршија), ђакона Александра Дебељака и верног народа парохије.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, наши животи су препуни тегоба и страдања, препуни различитих изазова, искушења и проблема са којима се сусрећемо свакодневно. Сви ти проблеми су нераскидиво повезани и са присуством страха у нашим срцима и у нашим животима. Тешко да би проблеми били толико велики, како их ми искуствујемо и како их доживљавамо, да није са њима присутна толика количина страха и тескобе. Зато смо се данас и сабрали на овом месту да ту нашу тескобу, страх, муку, проблеме, болести, несугласице и немире донесемо пред Онога Који све то може да преобрази у оно за шта смо у призвани а то је, у нашу слободу у односу на муку, у наше сијање у какво смо даром Божијим призвани кроз Господа Исуса Христа, јер Господ је пре Свога добровољног страдања открио пред Својим ученицима Своју славу а на тај начин је открио и славу у коју смо сви ми призвани. Ми смо, драга браћо и сестре, призвани у овај свет, створени смо у њему, рођени смо у њему, да бисмо, благодарећи Господу, постали слични Њему по Божанској благодати. Зато Господ заповеда својим ученицима да пођу са Њим на гору и открива им тајну Свога Божанства. Отац Небески Га потврђује као Свога Сина Који је по Његовој вољи. У томе тренутку се, на неки начин, сажима целокупна историја спасења, јер су ту на том месту били Божанском благодаћу откривени и јављени и Мојсије и Илија, старозаветни пророци. Ученици су се уплашили на томе страшном месту након што се Отац јавио и потврдио Свога Сина. А како се и не би уплашили од тако страшног догађаја?! И ми се, драга браћо и сестре, плашимо и треперимо пред светињом када год смо свесни и када год су наша срца просвећена, ми знамо да нисмо достојни било чега што нам се даје и што нам се открива Божанском благодаћу. Али у том истом тренутку Господ Исус Христос нас подиже као што је подигао и своје ученике, теши нас и храбри и говори нам да се не бојимо, него да имамо на уму, када будемо у нашим животима страдали састрадавајући нашем Господу Исусу Христу, да се сећамо преображења којим нам је откривена Божанствена слава. Такође, да не заборављамо да је кроз сва страдања Господ Исус Христос већ прошао за нас и да је васкрснуо из мртвих, и није васкрснуо из мртвих само Он него је из мртвих васкрснуо и све нас. Овај живот и муке кроз које пролазимо дати су нам зато да, у својим срцима, тражимо могућност да одговоримо на изазов нашег постојања и наше егзистенције на начин који је љубав. Бог нас позива да се добро загледамо у наша срца и када год имамо било какво искушење у односу на друге људе на свету у коме живимо, на наше тело, на његово здравље, на душевне или било какве муке Бог нас увек позива да у нашем срцу тражимо могуће одговоре на те изазове и на те проблеме, али нама је то често толико тешко да не можемо испрва ни да схватимо у чему је проблем. Зато је важно да пре свега тражимо како нас је Господ и упутио у молитви Оче наш, коју је дао својим ученицима а тако и целој Цркви, да се молимо да нам Господ најпре да царства Божијег и правде Његове, да нам просветли умове и срца како бисмо уопште знали на који начин и за шта да се кајемо и за шта Богу да се молимо. Не треба никада да се молимо само сами за себе него да се молимо за цео свет, и да се молимо, а то не смемо никада да заборавимо, за наше непријатеље, јер тек онда када смо у могућности да се молимо за наше непријатеље, да њима праштамо, тада смо сведоци Христовог преображења, тек тада ћемо бити сведоци који активно учествују у Христовом васкрсењу, којим смо сви ми, драга браћо и сестре, ослобођени од смрти. Када смо ослобођени од смрти онда треба да смо слободни и од мржње и од зависти и свега онога што нас одваја од других људи који су се затекли на месту неспоразума или непријатељства са нама из ко зна кога разлога, али верујемо да ће га Господ Својом милошћу и љубављу разрешити, дајући нам љубав као своју милост и као дар. Нека би Господ дао да данашњи празник Преображења преобрази срца свих нас, да се причестимо из једне чаше, једним Телом и једном Крвљу Господњом, да се причестимо Телом Преображеног и Васкрслог Господа Исуса Христа Које ће онда постати и преображење и васкрсење у свима нама али не само као појединцима, него свима нама као једном Телу Васкрслог Господа Исуса Христа да бисмо једни друге доживљавали и искуствовали као једно Тело, да бисмо се једни за друге молили и да би, када видимо, да неко од нас страда да тада страда један од Христових удова и да тада треба да се скрушимо у срцу и да се за свакога молимо као да се ради о нама самима, знајући да је Христос Господ за свакога од нас без изузетка, јер је за свакога пострадао и даровао васкрсење. Нека вам је срећан и благословен данашњи празник и хвала вам од свега срца што сте дошли да заједно одслужимо Свету Божанствену Литургију на овај празник, јер од овог догађаја као Господњег дара и благослова, данас ништа важније и веће не може да се догоди, амин.
