У Трећу недељу Часнога поста, у недељу Крстопоклону, у храму Св. Архангела Михаила у Филинген-Швенингену, како би се испоштовале тренутне ковид-мере покрајине Баден- Виртенберг и како би се што већи број верника причестио тајнама Христовим, служене су две Литургије, једна у храму, а друга у сали Светосавског дома.
Поред надлежног пароха, протојереја-ставрофора Миленка Марковића, служио је и протојереј Братислав Божовић.
У својим беседама свештеници су нагласили смисао и значај Часнога Крста Господњег посебно у ове дане Свете Четрдесетнице, када нам наша мајка Црква, познавајући слабу природу грешнога човека на земљи који свим својим силама настоји да овај ток поста часно доврши, предлаже Крст ради утехе, ради јачања у вери и ради наде на долазак Васкрсења као круне свег нашег настајања.
У времену до доласка Христовог, Крст је служио као нешто срамно и страшно, и на њему су разапињани само најгори разбојници и преступници закона. Али, од онога момента када је на Крсту разапет Син Божији и када је на њему умро и са њега Васкрсао, Крст је постао симбол победе, симбол слободе и радости.
Свети Јефрем Сирин, велики теолог православља, каже следеће:,,Крст је васкрсење мртвих, узданица хришћана, палица хромима, утеха беднима, узданица богатима, обарање гордима; Крст је застава победе над ђаволима, Крст је васпитач младима, нада очајницима, утеха тужнима; Крст је чувар деце, слава људима, венац старима; Крст је темељ Цркве и тврђава Васељене“.
Ко жели и настоји да буде истински и прави хришћанин, да воли своје ближње, па и своје непријатеље, не може то учинити без Крста. Ко жели да ствара породицу и потомство, да поучава друге, да помаже ближње, ко жели да себе усавршава и спасава у вери и кроз веру, не може успети без Крста. Стога и Свети Јован Златоусти каже да све оно што се односи на нас у овоземаљском животу, обавља се помоћу Крста.
Носити крст, значи бити спреман на страдање, бити спреман на жртву. Али, и поред тога, Свети апостол Павле каже у Посланици Галатима (6, 14): ,,А ја, Боже сачувај, да се чим других хвалим, осим Kрстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету“.
Свештеник Миленко Марковић
