На Велики четвртак, 21. априла 2022. године служена је Света архијерејска Литургија по чину Светога Василија Великога у Саборном храму у Диселдорфу. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свих свештеника Архијерејског намесништва за Северну Рајну Вестфалију и свештеника Павела Белог из Кијева (клирика Митрополита Онуфрија, Украјинска православна црква – Московска Патријаршија). Епископ Јован, по угледу на Христово дело са Тајне вечере, умио је руке свим служашчим свештеницима.
Након богослужења одржана је седница свештенства Архијерејског намесништва за Северну Рајну Вестфалију. Поред многих важних тема и питања не седници се разговарало о плану и програму прославе празника Васкрсења Христовог у поменутом намесништву као и о организацији овогодишње прославе патрона Епархије диселдорфске и немачке.
Беседа Епископа Јована у прилогу вести:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драги оци и браћо свештеници, драга браћо и сестре, на Велики четвртак, као што сте чули из Светога Јеванђеља, прослављамо спомен на нарочито драматичне и велике догађаје у историји спасења света и човека. У тим драматичним догађајима Христос је у централном месту. Ту су уз Њега и његови ученици и апостоли а са друге стране су првосвештеници и старешине народне. Један од апостола издао је Христа док су се сви други разбежали јер су се уплашили након Његовог хапшења. Усред те драме, жена грешница помазује миром Христове ноге. Господ окупља своје ученике да са њима прослави Пасху али не више ону стару Пасху, коју су прослављали Јевреји као спомен на свој излазак из Египатског ропства, него Нову Пасху. Христос као Нова Пасха, Ново Јагње које себе жртвује за живот света сада, заједно са својим ученицима, слави Пасху не преласка из Египта у слободу, него Пасху преласка из смрти у живот…
Црква нам даје све могуће аспекте благодатних дарова који нас васпитавају, образују и омогућују нам да узрастамо али предуслов свега тога и основа и суштина и центар целокупног црквеног живота јесте Света евхаристија, коју је Господ Исус Христос, као што сте чули из Јеванђеља и из посланице, установио са својим светим ученицима. Тај догађај за њих је био велико изненађење јер су они били Јевреји, а начин на који је Христос са њима прославио Пасху значајно се разликовао од оног традиционалног јеврејског. Христос није читао уобичајене молитве које се читају на Пасху, Христос није разломио бесквасни него квасни хлеб, не спомиње се ни једење јагњета, нити једење горких трава.
Ова Пасха коју Христос установљује јесте Пасха чији је праобраз била Пасха изласка Јевреја из Египта, у чијем центру је сада Он који је и у оно доба народ извео из Египта. Нова Пасха не указује само на ону прошлост из Египта, нити само на догађај установљења евхаристије од стране Христа са Његовим ученицима него је то првенствено Вечна Пасха која нас преводи из смрти у живот, то је Пасха коју већ сада једемо а она је Пасха, вечера, обед нас са Христом у будућем и вечном животу.
Без обзира на сва наша ограничења, на нашу смртност и све наше недостатке Господ нас храни не обичним хлебом, нити нас поји обичним вином и обичном водом, него нас прво умива водом крштења, сапира са нас прародитељске грехе и отвара нам свештеном водом Јордана која је истекла из Његовог светог прободеног ребра, том водом, бањом препорађања нас обнавља за нови живот, првенствено нам отварајући очи ума и срца да бисмо били храбри да сагледамо која је то храна и које пиће најнеопходније за вечни и блажени живот. Он нас након тог препорођаја храни, нежно, очински, свакоме према његовом духовном узрасту даје хлеб и вино, оно што је наша уобичајена храна али у исто време дајући нам и хлеб и вино као своје тело и своју крв. То је чудесна тајна коју човек не може никако да разуме. Једно дивно објашњење дао је Свети Григорије Нисијки који је рекао да је састав целокупне творевине и хране коју једемо сличан нашем телу и енергијама које су потребне нашем телу ради живота. Даље Светитељ каже да када једемо пшеницу или вино или било коју другу храну она се кроз наш метаболизам претвара у наше тело и у нашу крв. У случају Свете евхаристије, каже исти Светац, хлеб и вино се претварају у тело и крв Господњу, такође метаболизмом али не људским него метаболизмом, благодаћу и даром Духа Светога. Хлеб и вино у исто време остају хлеб и вино а постају и истинско Тело и Крв Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Тим телом и крвљу Господ нас непрестано храни и зове нас да сви седнемо за ту заједничку трпезу, да окусимо и видимо како је Благ и Добар Господ. Господ је причестио, дао своје Тело и своју Крв, чак и апостола Јуду Искариотског за којег је знао да ће Га издати јер милост Господња превазилази све наше недостатке. Чули смо из Јеванђеља да се Господ на Јуду, који Га је издао, није ни на који начин наљутио, нити је, на тој вечери, изрекао за њега било какву казну. Нама свештеницима који служимо у олтару нарочито је предано као дар и одговорност да људе тим евхаристијским даровима непрестано хранимо, да људе позивамо за ту Трпезу Господњу, да им дајемо од једног тела и од једне крви, полако их хранећи и појећи и трудећи се да имамо отворено срце да примимо и саслушамо муку свакога од људи о чему год да се ради, ми смо дужни да их нежно и очински приведемо евхаристијској трпези. Наше очи неће моћи да сагледају духовни напредак људи који се са нама причешћују од исте трпезе, напредак који се већ сада догађа благодаћу Божијом а нарочито ће да се испуни у будућем Царству Божијем. Позвани смо да увек преиспитујемо сами себе и да у том преиспитивању свима служимо као узор и пример. Треба да и друге људе позивамо на преиспитивање и да се никада не удаљавају од Господње Трпезе и да њихово преиспитивање резултира њиховим приближавањем милости Божијој и да кроз своје преиспитивање узрастају у увиду да је милост Божија неизмерна и Његово човекољубље неограничено.
Драги оци, драга браћо и сестре, хвала вам што се дошли да данас одслужимо Свету Божанску Литургију на овај посебан и по много чему јединствен дан у нашој литургијској години… Желим вам срећан и благословен овај празник и благословен пролазак кроз остале дане Страсне седмице и срећан најрадоснији празник Христовог Васкрсења. Да ове празнике проведете у благодатном искуству састрадавања са Господом, саваскрсавања са Њим. Та истина коју носите Божанским откривењем и даље буде светлост и сведочанство у свету у коме живимо, да будемо носиоци васкрсењске светлости која ће обасјати свет и друге људе како би и они дошли на ово свето место да виде за каквом трпезом ми то седимо и од каквог хлеба и од каквог вина ми то једемо и пијемо када они кроз нас тако дивно и божанствено светле.
Нека би Господ дао да нам свима ова Божанска служба и евхаристија буду на просвећење душа и тела и на напредак у сваком добру не само у овом него и у будућем веку и у векове векова, амин.
