Часни оче Милораде, драга браћо и сестре, Бог се јави – Ваистину се Бог јави! Бог се јави и непрестано се јавља и цео свет позива да Га следимо на једином исправном и спасоносном хришћанском путу, путу према Царству небеском и вечности, којег Господ Исус Христос већ скоро две хиљаде година означава и осветљује. А људи, драга браћо и сестре, често не одговарају на овај позив Божији. Када кажем не одговарају, не мислим само на Богојављенски одговор ваистину се јави. Како треба да изгледа наш одговор на свеобухватни Божији позив, на Божије заповест и Божије јављање? Када говорим о нашем одговору на овај позив, мислим на дубоки дијалог и одговор који се, ако је истинит, може само одиграти у нашим срцима и у дубини наше душе. Данашње Јеванђеље нам говори где се налазио цео род људски док сам Господ Бог поставши човек није сишао у овај наш земаљски свет да га освешта и просветли. Он је то Велико Видело, о коме се данас говори у овом Светом Јеванђељу Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сени смрти, видеше светлост велику; Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Прва реченица, драга браћо и сестре, је вечни недвосмислени закључак и непобедива истина.
А реченица Покајте се, јер се приближило Царство небеско, драга браћо и сестре, није само историјска изрека, није молба, није питање. Не! Ова реченица је вечни завет и заповест од самог Бога.
Како се опходимо са оним што од нас тражи сам Господ Бог? Без покајања, нема спасења. Без нашег активног учешћа ка нашем обожењу и освећењу нећемо задобити Царство небеско, о коме говори Свети апостол и јеванђелист Матеј. Једино апостол Матеј преноси нам реч Царство небеско, док остали јеванђелисти говоре о Царству Божијем. Свеједно, ни једно ни друго нећемо задобити ако се као први поступак ка обожењу не покајемо за своје грехе, препознавши их, постидимо се Бога и тако своје грехове одбацимо. Одбацивши грех и не чинећи грех ми се постепено преображавамо. Преобразивши себе и ми постепено можемо да постанемо светионици самог Бога Истинитог и да као такви светлоносци, силом Свевишњег Бога у Његову славу и част и ми светлимо и показујемо једини пут ка спасењу и пут ка Царству небеском и Царству Божијем!
Сетимо се у овом тренутку и Светога Серафима Саровског, којег смо ево прошле недеље прославили.
Овај велики руски и свеправославни Светац, сам испуњен Духом Светим, светлећи овом данашњом Божијом светлошћу, саветовао нас је, да нађемо Божији мир и смирење у нашој души и да ће се хиљаду људи око нас спасти, и да кад човек дође у стање мира, он из себе на друге може да излива светлост просветљења разума. Драга браћо и сестре, ми морамо да схватимо и препознамо оно што нас разлучује и раздваја од самога Бога. Морамо да препознамо свој грех и да тај грех оставимо иза нас заувек.
Одлучимо ли се за тај корак, оставимо грех не за сутра, не за прекосутра, него овог тренутка, јер никада не знамо колико времена за покајање нам је оставио Господ. Обуцимо се у Христа јер смо у Христу крштени, преобразимо се и будимо свети по благодати Божијој, урадимо тај први корак на путу просветљења свога ума и тела, ка вечности у вечности.
У књизи о судијама читамо А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави (Суд 10,15). Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.
У овим речима осећамо истинско покајање, такву понизност, такву скрушеност, такву послушност, такву жељу за просвећењем и истинско прихватање и препуштање вољи Божијој. Само то препуштање вољи и заповести Божијој, једини је прави начин и једини израз истинитог исповедања наше вере. Покајте се, јер се приближава Царство Небеско! Покајање, послушност, смирење и љубав, то су врлине којима на своме појединачном и заједничком путу ка обожењу и просветљењу треба да тежимо сада и увек и све дане живота свога. Амин.
Нека се свако од нас напокон разбуди и пробуди, нека погледа себе, нека истински распозна себе и уочи на којем путу сада ходи: путем светлости или путем таме? Свако сада мора да увиди да ли се налази на путу пролазности и обмане или се налази на путу љубави, истине и вечности; да тако кренемо путем ка вечној и небеској гозби. Време је да се пробудимо из сна и лажне сигурности и лажног комфора. Одбацимо, дакле дела таме и обуцимо се у оружје светлости (Рим 13,11-12).
Нека својом благодаћу дâ Господ Бог, да схватимо Његове јеванђељске проповеди, да се покајемо за своје грехе, да опростимо ближњима својим, као што и нама опрашта Отац наш небески, да живећи хришћанским животом ходимо путевима Господњим и да нас удостоји заједнице са Богом! Господе хвала Ти за твоје Свето Јеванђеље, хвала за ову Благу Вест, што нас све просветљује; хвала Ти Боже што си створио човека који може да одоли сваком искушењу, који сјединивши се са Тобом може да се преобрази у Богочовека, који је створен по лику Божијем и само као такав је по Божијој вољи. Теби доликује свака слава и хвала, сада и увек и кроз све векове векова. Амин. Бог се јави!