У недељу, 29. јануара 2023. године у Диселдорфу прослављен је спомен на првог српског Архиепископа Светитеља Саву. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства и молитвеним учешћем народа парохије. Владика Јован у литургијској беседи нагласио је да су лик и дело Светога Саве од епохалног значаја не само за наш српски народ него за све православље и цели свет.
Након богослужења у просторијама Епархијског центра приређен је културно-уметнички програм у празничном духу. Рецитације деце и наступ КУД-а Моравац већ дужи низ година чине овај дан посебно свечаним и значајним.
Славска знамења припремили су овогодишњи кумови славе, чланови породица Миловановић и Стојановић.
Присутни гости могли су да уживају у музичким изведбама оркестра Драгана Костића до касних послеподневних часова.
Литургијска беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми данас прослављамо Христово васкрсење, које, као што знате, прослављамо сваке недеље али прослављамо Христово васкрсење и сваки пут када саберемо на Свету евахристију, сваки пут када се саберемо да ломимо и једемо од једнога хлеба и да пијемо из исте чаше и да на тај начин исповедамо своју веру у Христово страдање за нас, у Његово васкрсење и у Његов Други и славни долазак. Данас, драга браћо и сестре, славимо на посебан начин и васкрсење нашег народа, који је до Светога Саве махом лежао колективно у заједничкој смрти. Свети Сава је био тај који је наш народ подизао и извео из смрти, који је нашем народу објављивао истину васкрсења, која нам је Господом Христом дарована и захваљујући коме наш народ данас јесте то што јесте. Без Светога Саве и без светосавља ми не бисмо имали ни културу, ни уметност у било којем виду, ни књижевност, ни архитектуру, укључујући ликовне уметности, нити било шта друго да није било Светога Саве као онога који је призван Господом Христом и утврђен у богопознању Његове истине и истине Његовог Јеванђеља, као што његов тропар каже у мисаоном рају засадио је српски народ као маслине које су Духом Светим до дан данас заливане и које Духом Светим добијају снагу и хране се како би рађале плод који је достојан будућег царства Божијег. Зато данас, када прослављамо Светога Саву као нашег заштитника и патрона, треба да прослављамо све оно што је свето и најсветије и што је светосавско а то је светосавска храброст – храброст да волимо. Постоје многе храбрости али светосавска је таква да се осмељује увек да изнова воли другога и другачијег, па чак да воли и непријатеља. Светосавска храброст је таква каквом нас је Свети Сава научио, јер он је, будући принц, бацио све оно што је означавало световну власт. Може се рећи да је бацио мачи и узео крст, узео је крст као, са једне стране, симбол страдања а са друге, као симбол васкрсења. Узео је крст, бацивши мач и тиме показао да он више верује и сву своју наду полаже на Онога цара и на оно царство које сви ми очекујемо, а то је царство Господа нашег Исуса Христа и на Његов Други долазак. Бацио је мач и на тај начин показао да он не верује у силу и славу овоземаљских царстава и овоземаљске моћи. Да волимо једни друге то се, драга браћо и сестре, на неки начин подразумева али да волимо друге и другачије, па чак да волимо и непријатеље, то јесте подвиг, то јесте храброст коју нам је Свети Сава показао и на коју нас Свети Сава позива. Он као Онај Који је био Миротворац, мирио је завађену браћу и доносио мир свуда где се појављивао зато што је мир био у његовом срцу. То није био пролазан мир који је својствен људима од овога света који могу на тренутак или у неким ситуацијама да се умире, него је то био мир будућег царства Божијег и правде Његове. Нека би Господ дао, свима нама који живимо далеко од земаља у којима је Свети Сава проповедао, у којима је организовао нашу Свету Цркву, у којима је утемељио богослужење и омогућио, уз Божију помоћ, да се служе свете литургије, које представљају саму суштину Цркве и њеног живота. Нека би Господ и нама, који живимо далеко од завичаја и наших крајева, омогућио да чувамо светосавље као храброст за љубав, да чувамо светосавље као храброст за искорак из себе, своје удобности и своје зоне комфора, да искорачујемо сваки пут ка другим људима. Ту и такву храброст не можемо стећи сами од себе, јер та храброст није од човека и није од овога века, можемо је само стећи онда и ако се по узору на Светога Саву, ходећи његовим стопама присаједињујемо самоме Господу Исусу Христу Васкрслом из мртвих. То значи, драга браћо и сестре, да ако се присаједињујемо Његовој љубави и ако се причешћујемо Његовим Пречистим и Животворним Телом и Његовом Пречасном и Животворном Крвљу. Нека би Господ дао да останемо у слози, миру, јединству, љубави, да данас прославимо овај велики и светли празник Христовог васкрсења и васкрсења нашег народа које оличено у Светом Сави ако нашем првом Архиепископу и просветитељу, који је једном за у вечност поставио почетак наших путева ка будућем царству Божијем. Нека вам је срећна и благословена слава и хвала вам свима што сте данас, на овај празник, дошли и што иначе долазите у Свету Цркву и нека би молитвама Светога Саве сви долазили и чешће и више и усрдније охрабрени за истинску љубав која није од овога света, амин.
