У недјељу, 4. јуна 2023. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину прослављен је празник Силаска Светога Духа на апостоле. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење свештенства храма. Празничну бесједу произнио је Владика Григорије.
Бесједа Епископа Григорија:
Драга браћо и сестре, данас је један од највећих празника Цркве Христове, чудесни празник Силаска Светога Духа на апостоле. Шта би био човјек без Духа? Био би једна обична лутка од земље, непокретна, некреативна, неспособна да учини ишта ново. Био би оно што је Бог створио од земље прије него што је дунуо Духа и прије него што је човјек постао душа жива. Шта би људи били без Педесетнице, без овога догађаја који данас славимо, браћо и сестре? Били би увијек и изнова градитељи Вавилонске куле. Предесетница је анти-догађај оном догађају када су људи у долини вавилонској одлучили да подигну кулу до неба и да онда и тако постану једнаки Богу. Шта се догодило? Помутили су им се језици, нису разумјели један другога и морали су да се разиђу. Тако је пала Вавилонска кула. Од тада до дана данашњег било је безброј покушаја да се направи Вавилонска кула и сваки тај покушај завршио се као и онај први. Браћо и сестре, Бог је створио човјека да буде душа жива, да буде не само најбитније и највеличанственије биће од свега величанственог што је створио на земљи, него да буде и Његов саговорник, да буде Његов пријатељ на земљи. То је једино могуће ако човјек има Духа и ако је душа жива, јер је Бог Дух и дише гдје хоће и дарује живот свима онима које ствара. Зато је, браћо и сестре, данашњи празник празник из кога се учимо да је Бог толико заволио овај свијет те је најприје послао Свога Сина Јединороднога да пострада, да побједи смрт, и онда је послао Духа Светога као што је Син обећао, да људи на земљи не остану без Бог, да не остану мимо Бога, изван Бога, да могу да нађу Бога, дао је Духа Светога, Духа Животворнога, Који је овдје међу нама, Који сабира Цркву, Који лебди, Који даје живот, кроз Кога је и Чијом силом је створено све што дише и све што постоји. Нама је, браћо и сестре, у данашњем дану кроз Јеванђеље поручено да Бог саопштава Своју истину Духом Светим, јер је апостол Петар изашао међу народе и говори им неким језиком који су сви разумјели а да нико није знао који је то језик којим говори. Они који нису могли да приме говорили су пијан је, не знамо шта прича, али они који су имали отвореност за Духа Светога, осјетили су ријечи живота. Браћо и сестре, ми живимо од тих ријечи, од ријечи живота, од ријечи Духа Светога, од тих струја, од тих ријека које струје тамо гдје хоће и које ће се настанити у нама уколико ми отворимо свој ум, своје срце, своју душу, своје биће да будемо надахнути Духом Светим. Уколико нисмо надахнути Духом Светим онда смо само празне љуштуре. Уколико нисмо надахнути Духом Светим ми смо болно и страшно сагледани у прошлост и склони смо да говоримо како је у прошлости било добро а сада није, или смо одушевљени нечим што нас вара да у себи има Духа. Одушевљени смо разноразним стварима које у себи немају Духа а имају духа лажи, духа преваре, духа идолопоклонства. Зато је важно да разликујемо духове. Како ћемо, браћо и сестре, знати разликовати духове? Томе се можемо учити од светих, од свих Божијих људи који се никада нису саображавали духу времена, него су се саображавали Духу Светом, јер како каже један мудрац ко се год ожени духом времена, врло брзо остане удовац. Али они (свети) нису били безумно загледани у прошлост него су у свом времену били способни да покажу како Дух Свети дише, како ствара увијек нешто ново. Зато су свети у своме времену често били несхваћени, понижавани, наругани, убијани али никада нису престајали да иду за оним што су видјели надахнути Духом Светим. Некада након педесет, некада након сто, некада након триста година људи су рекли онај човјек је био пун Духа Светога. А човјек који је био пун Духа Светога је био и остао свети човјек. Браћо и сестре, ми смо данас на почетку ове службе прочитали једну чудесну молитву која је управо обраћање Духу Светом и рекли смо Царе Небески, Утешитељу, Душе истине, Који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше. Како једноставна а како чудесна молитва! Ако искрени прочитамо ову молитву претворићемо се у ону купину коју је видио Мојсије да гори а не сагоријева, не сагоријева ништа у њој осим гријеха. Зато када кажемо дођи и усели се у нас, и очисти нас значи дођи и спали трње наших сагрјешења и испуни нас благодаћу, Својом милошћу да бисмо били живи, да не бисмо били земљане лутке које само тумарају овим свијетом, да бисмо били способни да једни другима помажемо. Како ћеш дати топлину другоме ако у теби нема Духа топлине, Духа Светога?! Како ћеш утјешити другога ако у тебе није ушао Утјешитељ?! Како ћеш подићи другога ако у тебе није ушао Животодавац?! Како ћеш бити христоносац ако ниси духоносац?! Како ћеш бити човјек који ходи ка царству небеском ако ниси надахнут силом Духа Светога?! Немогуће је то, браћо и сестре! За то нам је потребно надахнуће. За то нам нису потребне лажи и преваре. За то нам је потребно да пустимо у себе Духа истине, у Коме нема никакве лажи и преваре, Духа Који све очишћује, Духа Који се просвећује, Духа Којим су дванаесторица ученика Христових освојили васељену. Нису је освојили мачем, нису је освојили војском, нису је освојили дипломатијом, нису је освојили лажима и преваром. Нису васељену освојили тако што су некога заробили него зато што су ишли од човјека до човјека градећи заједницу, градећи љубав међу људима. Тако су освајали свијет од Јерусалима до Коринта, Атине, Солуна, Рима… Онда су сва племена пришла тој истини, тој благодати Духа Светога. Зато, браћо и сестре, и ми када стојимо у овом светоме храму треба да знамо шта призивамо, треба да знамо чему се надамо, треба да знамо зашто смо овдје. Да смо овдје да примимо Духа Светога Животворнога Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином слави у вијекове вијекова. Амин.
