У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, чули сте како апостол Павле каже да је Господ за нас страдао још онда када смо били грешници, те по моралним критеријумима нисмо заслуживали да се било ко за нас жртвује и страда… Апостол говори својим савременицима који су живели још у Христово време и обраћа им се као бившим грешницима. Они нису одједном постали праведни и безгрешни него зато што су љубављу Божијом освештани, освећени и очишћени од греха, зато што су препорођени и зато што им је дарована сила слободе кроз Христово васкрсење благодаћу Духа Светога, којом више не морају да живе потчињени стихијама овога света, у коме владају силе таме и све оно што је сродно силама смрти и пропадања. Оно чему ми треба да тежимо и на шта смо позвани као они који смо свети и освештани јесте будуће царство Божије. Господ нам каже у данашњем Јеванђељу и позива нас да не тражимо од Бога као незнабошци шта ћемо јести, шта ћемо пити или у шта ћемо се обући, него да тражимо од Њега најпре царства Божијег и праведности а ако то будемо тражили онда ће нам се све остало што нам је у животу потребно придодати. Да тражимо царства Божијег и праведности његове, царства Божијег као начина живота и постојања који не преовладавају у овом свету али које нам је Господ јасно открио. То су таква мерила и такав начин постојања у коме нам је увек важније оно што је ближе, оно што је од другога, оно што је од човека поред нас него оно што је наше. Зато нам је то важније. Не зато да бисмо имали морално или психолошко задовољство, не зато што је то просто Божија наредба коју морамо да извршимо, него зато што смо ми они који су васкрснути у Христу Господу и који препознају свакога човека као Христа за кога је Господ страдао и за кога је васкрсао и свакога препознајмо као онога са којим ћемо живети у векове векова и кроз кога нам се Господ свакодневно открива. Зато, драга браћо и сестре, тражећи царства Божијег и правду његову ми заправо тражимо од Бога да нам пошаље благодат Духа Светога којом ће се у нама умножити Христова љубав према другима, према себи а на тај начин и према Богу и према свету у коме живимо. Ово сабрање, свето литургијско сабрање које постоји у Цркви од Тајне вечере Христа са апостолима, јесте заправо сведочанство међусобне љубави нас хришћана који долазе позвани од Господа и без обзира на то што се разликујемо по томе чиме се бавимо, што се разликујемо, из којих крајева долазимо, каква друга интересовања имамо, или каква уверења делимо. Овим нашим сабрањем показујемо да делимо ону веру која је зна нас и наше спасење најважнија а то је да ово свето место за једну трпезу није позвао нико други до сам Господ Исус Христос и да Он на овом месту, у име целога света, приноси себе и свете дарове хлеба и вина, и благосиља их и они постају Његово Тело и Крв, Тело и Крв Његовог Васкрслог Тела којим нас храни и све уједињује у једно Тело а када нас уједини у једно Тело, Он нас уједињује у једну љубав свезом благодати Духа Светога. Нека би Господа дао, драга браћо и сестре, да не пропуштамо никада Господњи позив да дођемо, како се каже у Јеванђељу, на свадбу царевог сина, јер Господа нас позива, као што каже апостол Павле, као оне за које је страдао још док смо били грешници и као оне које је освештао и као оне које жели да са Њим живе. Зато вам свима хвала што сте дошли данас да заједно служимо Свету Божанску Литургију и да на тај начин исповедимо и доживимо истину будућег царства Божијег, амин.