У недјељу 12. по Духовима, 27. августа 2023. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење свештенства храма и вјерног народа.
Бесједа Владике Григорија на Свето Јеванђеље по Матеју:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, чули сте данашње Јеванђеље. Вјероватно сте и сами читали о овом догађају код куће када сте читали Библију или сте чули у црквама. Сваки пут када чујемо ово Јеванђеље ми се забринемо за своје спасење слично овом младићу. Онда размишљамо да ли сам ја то богат, да ли сам учинио све, да ли сам испунио заповести, па ако јесам шта онда са тим, јер је овај младић испунио заповести, да ли сам оставио све и кренуо за Христом, па и ако јесам, увијек то чиним не са пуним срцем, него са пола, о Боже… Ако размишљамо искрено онда ћемо исто као и апостоли, на крају ове приче, рећи ко се може спасити. Да бих вам помогао да мало размислите из једног другог угла, испричаћу вам једну древну причу, коју су увијек мудри, старији, или родитељи или учитељи, причали млађима. Ова прича, народна прича се преноси са кољена на кољено. Она отприлике гласи овако: у једном граду, у једној долини поред ријеке живио је један богати човјек, један бег. Свакога дана у тај градић силазио је један младић, који је био веома весео и нешто од својих плодова продавао у ту беговску кућу, продавао је храну, нпр. смокве. Они би му сваки пут дали по један динар и он би одлазио назад своме дому. Али када би био изнад града, он би сјео на један камен и тако би лијепо пјевао. Пјевао би из свег гласа и свирао би у своју фрулу, и тај бег излазио би из своје куће да слуша његов глас. Толико су тај пој и та музика пружали утјеху бегу да је рекао том младићу молим те, немој да долазиш само једном недјељно, него сваки дан дођи на камен и пјевај и ја ће те наградити. Младић је био добар и учинио је по жељи тог човјека који је био, узгред речено, и богат. Онда је бег почео сваки дан, не више да му даје по један динар, него му је давао по један златник. Само га је једно молио говорећи свирај, молим те и пјевај, јер ми то пружа утјеху, ја нисам баш срећан човјек. Једнога дана, када је дошао младић, толико је омилио срцу тога бега да му је он дао пуну кесу златника али тога дана са оне стјене није се више чуо младићев глас, није се чула ни његова фрула. Следећи пут када је младић дошао у град, бег га је питао зашто не пјеваш. Не знам, каже младић, шта се догодило али стално сам почео да размишљам шта да радим са оним златницима које си ми дао, гдје да их уложим, како са њим да поступим, и од тога дана више не могу да пјевам, ни да свирам. Та поучна прича овдје се завршава. Шта она значи, браћо и сестре? Погледајте нас! Пођимо од мене који сам старији од многих овдје па све до најмлађих. Погледајмо, сваки од нас, своје срце данас! Двапут данас, тако изричито смо чули Божију ријеч, Божију заповијест, која гласи радујте се и веселите се. Малочас смо чули и прокимен пред Апостол, пјевајте, пјевајте Богу своме, пјевајте. Хајде сада да се запитамо, први ја а онда и свако од вас, колико смо пута ових дана пјевали, колико смо пута пјевали било шта, колико смо пута пјевали Богу, колико пута смо појали псалме, да ли наше срце пјева, да ли наш ум пјева, да ли наша душа пјева или се само брине – шта ћемо са оно мало што у кеси имамо?! Или се само бринемо шта ће сутра бити, хоћемо ли бити здрави, хоћемо ли се обући у ово или оно одјело, да ли ће нам на послу ићи овако или онако?! Није, браћо и сестре, ова прича тако једноставна. Ова прича није само сложена, она је и чудесна. Замислите младића који одговара, испунио сам све те заповјести од своје младости а Он му каже хоћеш ли да будеш савршен, остави све то и хајде за Мном. Господ му каже хајде са Мном и пјевај и радуј се, уђи у Моју радост. А младић умјесто да сав раздраган крене за Њим, он се растужи, јер каже, имаше многа имања. Ето, браћо и сестре, зашто је то Јеванђеље чудесно. Христос му је отворио врата раја а он каже чекај, чекај, имам нешто мало њива и ливада и нешто мало имања. Тако и ми, сваки од нас, бринемо се сваки дан за много. Али заборављамо да нам је Господ отворио врата раја, да нам је пропутио пут спасења и да нас је позвао да се радујемо у веселимо, позвао нас је да пјевамо и да играмо у славу Његову. Зато је, браћо и сестре, ово Јеванђеље толико чудесно и зато би требало да размишљамо о њему, али пошто је оно тако сложено онда макар не заборавимо ову древну причу о младићу и бегу, која није ништа друго него пород великог свенародног духовног искуства које има јеванђеоске основе. Бог вас благословио и даровао да се радујете, амин!
