Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на Свето Јеванђеље у недјељу, 10. септембра 2023. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину.
Бесједа Владике Григорија:
Драга браћо и сестре, ово је један од најтежих јеванђеоских одјељака за тумачење, зато што је пун непредвидивих догађаја. Када год се у Светом Јеванђељу говору о гозби и свадби, вечери или нечему сличном, то значи да је тај догађај у неком смислу праслика Свете Литургије и да је праслика царства Божијег. Оно што је икона царства Божијег је ова Божанска Литургија а оно што је почетак ове Божанске Литургије то је била Тајна вечера. Браћо и сестре, лијепо је и узвишено када људи причају о гозби, о вечери, о свадби, о радости спремања неког ручка, о рецептима, о томе како је бака нешто спремала и како је нешто било укусно за јело када смо били у гостима. Јело представља не мало важан чинилац гостопримства које указујемо и које нам други указују. У овом данашњем Јеванђељу није ријеч само о јелу, о гозби, него је ријеч и о одијелу. Заиста, ми сви то добро знамо, одијело нас открива. Данас живимо у времену када људи мисле да одијело није важно. Људи мисле да није важно како сам се обукао, да није важно какав сам дошао пред некога. Љетос сам био у Атини. Том приликом договорио сам састанак са једним пријатељем, кога познајем двадесет година и који је од мене старији исто толико. Договорили смо се да ћемо се састати у једном ресторану. Он је веома угледан човјек, господин, иначе славни спортиста, Душан се зове. Нисмо се договарали како ћемо се обући. Дошао сам у мантији а он је дошао у кошуљи. Није имао сако. Петнаест минута ми је говорио како му је криво што није обукао сако а и његова супруга му је говорила да не треба тако одјевен да иде пред владику. Рекао сам му да се не брине. Кроз тај гест осјетио сам да тај човјек поштује не само мене него и то што ја јесам. Браћо и сестре, када идете улицом, када дођете на посао и било гдје да боравите, увијек је важно како сте обучени, зато што тиме показујете поштовање или непоштовање према ономе другоме. Ако се неко од вас сјећа, како су наши стари имали црквено одијело, одијело за цркве и увијек су се лијепо облачили прије одласка у цркву. Неко би помислио да су се облачили лијепо да би их у цркви видјели други људи?! Не! Облачили су се лијепо јер су знали да излазе пред свога Господа. Ово не значи да сада кажем како је неко од вас данас непримјерено обучен. Предлажем вама да када идете у цркву да се тада обучете најљепше што можете. Не мора то бити скупо него лијепо и чисто. Предлажем вам, да када идете улицом и када идете на посао, увијек се обуците лијепо. Не због тога шта ће људи рећи на то, него што на тај начин исказујете поштовање према ономе другоме, према другим људима. Када год људи раде обрнуто, свјесно или несвјесно исказују непоштовање према другим људима. У овом данашњем Јеванђељу имамо још озбиљнију причу, озбиљнију ситуацију, озбиљнију ствар. Људи су дошли на гозбу коју је припремио цар али гости нису били из реда угледних људи, јер угледни људи из неког разлога нису одговорили на царев позив, па је цар наредио да слуге позову људе са улице. Онда се догађа једно изненађење. Ако их је већ сакупио са улице, природно је да нису били најприкладније обучени и да нису имали свадбено рухо. Он прилази једноме од гостију и каже зашто немаш свадбено рухо или другим ријечима зашто ме не поштујеш, ја сам те довео за моју трпезу. Браћо и сестре, ми гледамо једни друге спољашњим очима, ми видимо у каквим смо одијелима, ми видимо како изгледа наше лице, наша коса али Он, Он види наше срце, Он види у шта је обучена наша душа, Он види боље од нас шта је скривено и шта се то угњездило у нашем срцу. Зато и каже ономе зашто немаш свадбено одијело, зашто немаш поштовања, зашто, ако си и грешан, немаш покајање. То одијело Бог од нас тражи и неће никога од нас Бог гледати по одијелу, него ће гледати дубоко у наше срце. Да би наше срце било чисто и очишћено ми морамо да се ослободимо сваки злобе, сваке зле помисли. И тада ћемо бити достојни да дођемо и сједнемо за Његову трпезу. Ово вам причам и видим како неки од вас то разумију док други само у мене гледају. Покушавам да вам кажем да пробудите ваше срце, јер из вашег срца полази све, оно је ризница из које човјек износи или добро или зло. Зато сада своје умове спустите у ваше срце и видите шта се тамо догађа. Ако се догађа било каква злоба, завист или туга избаците их напоље као цар неприличног госта. Сада је вријеме за то. Бог вас благословио и свако добро даровао.
