У суботу, 14. октобра 2023.год. на празник Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу током Свете Литургије на прослави славе богослужбеног места у Минхену.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, срећна вам слава, овај дивни и чудесни празник у коме славимо Најблагословенију, Пресвету Владичицу нашу Богородицу. Празник Покрова Пресвете Богородице подсјећа на један догађај када су људи били у цркви, као ми данас, и када су видјели како Пресвета Богородица држи изнад њихових глава покров као омофор. Данас ћу вам покушати испричати свој доживљај вере у тај догађај. Данашње Јеванђеље, браћо и сестре, које смо више пута чули ми који идемо у цркву или прочитали код својих кућа, у себи носи једну чудесну реченицу коју ми још никада нисмо послушали а она гласи Марта, Марта, бринеш се за много. Данас бих био слободан да вам кажем, браћо и сестре, бринете се за много и на вашим лицима види се брига, и у вашим очима види се туга, у вашим душама одвија се драма спасења али не би требало тако да буде са нама хришћанима. Требало би да вјерујемо да је оно једно потребно и једно довољно. Ми смо врло често као она Марта а Марта је толико била брижљива да је Самога Господа прекорила, па му каже зар Ти не мариш што ме моја сестра остави саму да се бринем о Теби. Она у тој својој бризи не може да разумије ни ко је то дошао у госте, ко то сједи у њиховом дому. Тако и ми, браћо и сестре, сваки дан и сваки час заборавимо ко је Тај наш најбољи пријатељ, ко је Тај који нас никада неће оставити, ко је Тај који ће увијек ући у дом наше душе, ко је Тај који нам сваки пут говори ријечи живота. Него се бринемо за много, бринемо се и у тој својој бризи заборавимо оно што је једино важно. Вјерујте, сви моји сродници мајка, тетке, баке, сестре, браћа, сви се само нешто брину а не треба, јер њихова брига ништа не помаже. Шта треба, шта је то једино важно? Једино је важно да вјерујемо да нас Бог воли тако и толико да не жели да ми умремо, да не жели да ми нестанемо, да не жели да се ми изгубимо и будемо погубљени. Сада када вам то говорим за тренутак повјерујемо али већ сљедећег тренутка ће нас опхрвати брига и ми ћемо то заборавити. Хајде, да покушамо, да видимо шта ми то данас славимо, шта је то Покров Пресвете Богородице? Она је у овом свијету носила тугу, носила бол, носила жалост, носила неправде, понижења, пљувања, као што и ми носимо али је у Њеном срцу изнад свега била и постојала љубав према Сину Божијем и Сину Човјечијем, према Сину Њеном и Богу нашем. Од те љубави може се изаткати једино покров, покров који штити од свега, покров од бриге, покров од туге, покров од жалости. Несрећан је покров од злата, од сребра од било чега материјалног, покров од оружја такође нас неће заштитити. Постоји, браћо и сестре, само један покров који штити од свега а то је покров неизрециве, неописиве љубави Божије. То плетиво, тај конац, је нашла Пресвета Богородица у љубави према Сину Своме и Богу нашем и од Њега везе покров који нас штити. Браћо и сестре, повјерујте! И сâм желим да повјерујем, и сам упадам у бриге као Марта. Хоћу ли ја спасити свијет – нећу! Хоћу ли ја спасити Цркву – нећу! Хоћу ли ја спасити ову Епархију – нећу! Хоћу ли спасити ову парохију – нећу! Јер све наведено не зависи само од мене! Хоћу ли извести макар мало у своме срцу од те љубави Божије – е, то зависи само од мене и ако то успијем, и ако то успијете онда ћемо имати у срцу своме такав покров, такав штит који не може нико и ништа да побиједи, не може нико и ништа да разори то што се извезе од љубави Божије. Тај нам покров треба, браћо и сестре, тај нам оклоп треба да се не бисмо бринули. Немојте да узалуд веземо одијела од онога што је пропадљиво. Само да извеземо једно одијело или покров за себе од онога што је љубав Божија, љубав Божија која је непролазна и неизрецива. Та љубав је толико моћна да превазилази сваку мржњу и мржњу оних који нас не воле, која побјеђује сваку неправду. Погледајте, шта људи чине како се хвале недјелима али не схватају да неправда траје кратко. Шта год узмете за примјер, ако нас неко повриједи а ми му узвратимо онда смо исти, невезано за то ко је први започео. Зато, браћо и сестре, нарочито мајке и сестре, јер од вас много више зависи будући да смо ми мушкарци дрвенасти за такве ствари, везите у својим кућама покров од љубави, везите вез коме је конац љубав Божија, међу својом дјецом, међу својим укућанима, према своме мужу који је некада уморан и слаб… ви везите покров љубави и он ће се тако опоравити и стати на ноге своје. Ако дијете неће да слуша, ви везите огртач од љубави и десиће се чудо. Био сам немирно дијете и захваљујући мајчинској љубави нашао сам мир и смирење. Браћо и сестре, да се научимо томе данас и да повјерујемо. Замислите, данас ми стојимо у овом храму, стојим на молитви мислећи како је некада давно Богородица ставила свој покров изнад главе људи и штитила их. То није само било некада него се дешава и дан данас, само када бисмо се спустили дубоко у своје срце и када бисмо промислили о Божијој љубави шта је Бог све досад учинио за нас од страдања, распећа, смрти и васкрсења и шта ће тек да учини. Она, Мајка Божија, била је спремна да стоји поред крста и да све вријеме везе и шије покров љубави за сваког човјека. То је било, то јесте и то ће бити. Зато Господ каже Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много а само је једно потребно док је Марија бољи дио изабрала. Ви сте данас, браћо и сестре, изабрали бољи дио. Могли сте да останете код својих кућа, могли сте да се одмарате од умора јер сте радили цијеле седмице али ви сте, вођени љубављу Божијом овдје дошли и зато везите увијек ту љубав у своје срце, око себе и у себи и видјећете каква ће се чудеса дешавати. Људи ће вас нападати, прогонити, ружити, неће вас поштовати али то неће имати никаквог значаја за вас ако сте се обукли у покров љубави Мајке Божије. А ако се нисте обукли у покров љубави Мајке Божије онда ће свака ријечца, свака увреда, сваки незгодан поглед ће вас гађати као најстрашније оружје и нећете моћи да живите него ћете се само узнемиравати због овога и онога. Све ово знам из сопственог искуства, јер сам се узнемиравао и бринуо за много а након повратка Богу, сјетим се каква је хула узнемиравати се и бринути а не вјеровати у покров и штит љубави Божије. Да Господ данас свакоме од нас према личној вјери и отворености срца а Својој милости, спусти у наше срце, у наше душе, у наше умове покров своје љубави и да одемо одавде као Божији оклопници љубави и покровитељи милости, амин Боже, дај.
