Беседа Владике Јована у недељу 28. по Духовима – Диселдорф
Свету архијерејску Литургију у 28. недељу по Духовима служио је у Диселдорфу Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства храма и верног народа парохије.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми смо се данас сабрали у царство Божије, јер наше сабирање на Свету Литургију јесте увек сабирање у царство Божије, то јесте, одазив Самоме Господу Исусу Христу Женику Своје Цркве, да дођемо на гозбу коју нам је Он приредио, која је нешто најузвишеније чега ми људи на земљи можемо бити удостојени. Знаци тога будућег царства да сви који се на овом месту сабирао постајемо присаједињени Телу Христовом и то Телу Господа Исуса Христа Који је васкрсао из мртвих. Иако ми на својим телима и на својим душама носимо различите ране које су нам нанели, својим начином живот, наши преци и наши ближњи или смо их ми сами себи нанели. Ипак, те ране нису такве да ће провладати нашим животима него ће бити попут оних ране које је Господ Исус Христос на Своме Телу понео за све нас, биће зацељене и преображене за све нас који смо у телу Васкрслог Господа Исуса Христа. У данашњем јеванђеоском догађају, који је забележио јеванђелист Лука, чули смо како је десет људи који су били губави, срели су Господа Исуса Христа. Они су Га замолили да их очисти, односно исцели. Он им је рекао да оду и да се покажу свештеницима у храму јерусалимском. Након што су се сви очистили само се један вратио да заблагодари Богу, односно да се захвали Господу Исусу Христу на исцељењу. Тај један није био Јеврејин, него је био странац, био је незнабожац. И ми као народ који има дугачку и велику традицију и историју, не тако дугачку и велику као што имају неки други народи, али опет довољно велику и довољно дугачку да можемо да се осећамо укорењено у тој традицији, да можемо да се осећамо у православној Цркви у потпуности као свој на своме. Некада имамо осећај да се подразумева како смо ми на неки начин изабрани, бољи или другачији од других људи и других народа и да нама можда припада оно што некима другима не припада. Из ове данашње јеванђеоске приче видимо да иако је Црква, иако је спасење феномен који се тиче многих људи и целе једне заједнице, ипак са друге стране, свако од нас има слободну вољу да тој заједници приступи и да у њој учествује. И данас, ми овде који смо сабрани скупили смо се од мноштва оних који живе у овом граду и овај области. Нису се сви, нажалост, који су крштени у нашој цркви сабрали данас на овоме месту, односно када би почели сви да се сабирамо, била би нам ова просторија сувише мала. Зато је важно, драга браћо и сестре, да ми који се сабирамо на овоме месту молимо Бога да преображава наша срца и наше душе, да постанемо у свету у коме живим сведоци истине будућег царства Божије. Да то наше сведочанство привлачи и сведочи другим људима и свету у коме живимо царство Господње које је и нама дано и благословено, које смо позвани да сведочимо, не само нашој родбини и пријатељима него свим људима које сусрећемо, једино тада и на тај начин можемо сматрати да је наш живот у Христу аутентичан, онда када можемо Христа Васкрслог из мртвих некада и без речи да посведочимо другим људима. Нека би Господ дао да се и данас причестимо Његовим Пречистим и Пресветим Тајнама, да нам то причешће буде на благослов, на међусобно јединство, на јединство са Господом, на искуству царства Његовог које долази и на напредак у вери и на још већа и чешћа сабрања, амин.
