Његово Преосвештенство викарни Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у манастирском храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру, 9. марта 2024. године. Током богослужења Епископ хумски рукоположио је у чин ђакона, господина Драгана Станојевића из Рајнфелдена.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Бог је створио свет и у њему је створио човека желећи да човек живи у радости божанственог живота у векове векова. Али човек се, нажалост, сам лишио таквога живота. Међутим, и поред тога, Бог није одустао да све чини док нас није узвео на небо и даровап нам своје будуће царство у Своме Јединородном Сину. И Господ Исус Христос, дошавши у свет и учинивши целокупни домострој спасења, Он је, између осталог, обновио и истину и даровао нам истину без које смо били остали. Дакле, та истина без које смо остали је истина како би требало да живимо и како да се односимо једни према другима и према целоме свету. У данашњем Јеванђељу смо чули како нас Господ подучава каква заправо треба да буде наша милостиња. Дакле, када чинимо милостињу, ми не би требало то да чинимо само да би људи видели, односно никада не би требало да чинимо милостињу како би себе показали великим и важним, јер ми заправо нисмо без Бога ни велики ни важни а када год себе издвајамо из љубави и милости Божије, ми себе чинимо малима и незнатнима и када год желимо себе, на било који начин, да покажемо значајнима ми заправо губимо и љубав и благодат Божију. То се догађа ако покушамо да чинимо милостињу и добра дела зато да би нас људи видели. Када се то догађа, драга браћо и сестре, ми у ствари све оно што припада Богу, а то је слава, захвалност и благодарење, покушамо да приграбимо за себе. Сви наши дарови и таленти и све са чим и у чему живимо, заправо, припада Богу и Бог нам је то дао, те зато све добро што чинимо треба да чинимо на и у славу Божију. Имамо у овоме јеванђеоском одељуку и поуку о томе како да се молимо. Господ каже а када се молите не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени, не будите дакле слични њима, јер зна Отац ваш шта вам треба пре него што заиштете од Њега. У Јеванђељу по Луки се каже тражите најпре царства Божијег и правде Његове а све ће Вам се остало придодати. Господ даје ученицима Молитву Господњу, која је парадигма и пример за све наше молтиве и за сва наша мољења. Да се обраћамо нашем Оцу који је на небескима и то му се обраћамо као Оцу захваљујући благодати усиновљења, коју смо добили кроз нашег Господа Исуса Христа. И ми говоримо да се свети Име Твоје, да се свети Божије Име. Ми светимо Његово Име призивајући га заједно са свим људима и свим анђелима Божији, јер знамо да је Име Божије свето и да се светошћу Његовог имена избављамо и спасавамо. И када год изговоримо нечије име, ми ту личност, драга браћо и сестре, оприсутњујемо. Када призивамо Божије Име и Бог је ту са нама и Он је увек близу нас само је до нас да ли и колико хоћемо да отворимо наша срца за Његово присуство. Нека дође или да дође царство Твоје. Више од било свега на свету што се може замислите ми молимо Бога да дође Његово царство, јер знамо да ће доласком Његовог царства престати све муке и патње и бице исцељени сви људи недостаци и целокупна творевина са целим човечанством биће усавршена. И молимо се да буде Његова воље, да буде воља Твоја и на земљи као и на небу, јер знамо да на небесима где чинови анђеоски служе Богу, да се тамо непрестано испуњава Божија воља и ми молимо Бога да се Његовом милошћу и благодаћу догоди и оствари на земљи Његова воља као и што је на небесима. Молимо Га и за наш насушни хлеб, за хлеб који је и хлеб свакодневни без кога не можемо да живимо али овај евхаристијски хлеб, кога ћемо данас принети на Светој трпези, је хлеб Господњег Тела и Његове Крви. Без тога хлеба ми заправо не можемо да живимо. Можемо можда да преживимо неко време али да живимо пуноћу наших живота на начин на који Бог то жели, то никако не можемо, јер човек који се одваја од Бога престаје да буде човек и у далеко мањој мери може да актуализује своју човечност без Божанског присуства у њему и у његовом животу. Опрости нам дугове наше као што ми опраштамо дужницима својим. Ова молба Богу да нам опрости наше дугове је за све над од изузетне важности. За све оно што имамо, осим за наше грехе, ми смо дужни Богу. За све грехе које смо учинили треба да молимо Бога да нам опрости. И Бог нам заиста прашта све наше грехе. А да нам Бог не прашта наше грехе ми не бисмо живели на земљи ни једног јединог тренутка, јер ми ни чим не заслужујемо то да живимо и постојимо. Све што имамо, сваки уздах и сваки удах, и сваки део нашег биће, и свако искуство, и сваки однос јесте неизмеран дар Божанске благодати. Без Његовог дара и благодати, коме смо све дужни, нас не би било и не би постојали. Он нам прашта све наше грехе и ми се молимо у молитви Господњој да нам он опрости дугове наше онако као што ми опраштамо дужницима својим. Дакле, драга браћо и сестре, ако ми не опростимо свима који су нам било шта нажао учинили или чине, све од срца неће опростити ни нама Отац наш небески, не зато што Он не прашта, него зато што ми нисмо своја срца отворили за праштање. Он неће ништа да учини према нама и у односу на нас силу и зато тражи да уђемо у једну нову, другачију раван постојања а то је постојање праштања и благодарења. И када уђемо у ту раван постојања праштања и благодарења онда ће се цео свет и све што нас окружује мењати и преображавати, све док не можемо да опростимо, све док су наша срца стиснута, ми не можемо ни себи добро да учинимо, јер се налазимо у овом малом свету изолованости и одвојености од великога Бога, и у тренутку када имамо потребу да Богу на свему заблагодаримо, да га замолимо за опроштај свега што смо учинили, ми тада схватамо, да заправо свако без разлике, шта год да је чинио заслужује да буде помилован и да му буде опроштено. Јер не постоји разлика међу нама, грешнима рођенима на земљи, пред Богом. Он једнако воли, милује, грли и љуби и праведне и неправедне, и добре и зле. И молимо се Богу да нас не уведе у искушења него да нас избави од злога, јер када нас он не би избављао од злога и чувао од искушења, опет не бисмо могли сами од себе са злим који нас окружују, који нас нападају, никада да изађемо на крај. Јер је Његово царство и сила и слава у векове векова, амин. Нека нам ова света молитва и божанствена поука буду на спасење. Нек би Господ дао од данас и у све дане нашега живота а нарочито у надолазећем периоду поста, спознамо божанствену истину и удостојимо се истинског, аутентичног и нелицемерног покајања и стицања љубави према свима и стицања љубави и према нашим непријатељима, јер једино онда када заволимо наше напријатеље можемо да се сматрамо истинским хришћанима, који су спознали истину Христовог васкрсења и знају да не постоји више никако зло које може да овлада царством Божијим, које долази, које нам је Христовим васкрсењем даровано и када спознамо Христово васкрсење и љубав Његову, можемо само према онима који нам зло чине и који нам уопште зло чине, да опростимо и да као Господ са крста кажемо опрости им Оче, јер не знају шта раде, амин.
