Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру, у другу недељу Великога поста, 31. марта 2024. године.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми се налазимо данас на овоме Светоме месту да прославимо Свето и славно васкрсење Господа нашега Исуса Христа, васкрсење из мртвих, које је и наше васкрсење. И налазимо се на овоме месту зато што нас је на ово место сабрао Једини Добри Пастир Господ наш Исус Христос, Који је за нас, који смо Његове овце, положио Своју душу и Свој живот. Ми који препознајемо Његов глас у Његовој Цркви, у Његовом Светом Јеванђељу, у Светом предању кроз присуство благодати Духа Светога, Кога нам је Он од Оца послао, ми смо као овце које иду за Њим и које знају да је Он Једина Врата и Једини Добри Пастир, Који сабира Своје овце у једни стадо а то је Света божанствена Црква и у томе саду које је сабрао, Он нам објављује Своја велика и славна дела и од нас, у овоме посту и не само посту него у свакоме тренутку нашега живота, да се покајемо. То покајање није ни тешко ни компликовано. Ми имамо све могућности за покајање само је потребно да за то отворимо наша срца. Данас смо чули два Јеванђеља. Једно Јеванђеље је посвећено другој недељи поста, јер данас славимо Свето васкрсење Христово а у току је Велики васкршњи пост. Данас славимо и Светога оца нашег Кирила Јерусалимског, који је живео у 4. веку и можда је најпознатији по томе што је током Великога поста изнео своје катихезе онима који су се спремали за просветљење, за крштење. Данас славимо и Светога Григорија Паламу из 14. века који је такође, један наставник светлог и великог предања… ми данас слушамо Јеванђеље о томе како су четири пријатеља учинила велики подвиг вере и љубави и прокопавши кров да би свога пријатеља који је био одузети и лежао на носилима спустили у кућу у којој је био Христос а око које се налазило пуно народа. Христос је болесника исцелио и подигао са болесничке постеље. Неки од фарисеја и књижевника који су тамо били присутни уместо да се обрадују и прославе Бога, рекли су да Христу Господу није дозвољено да чини што је учинио, приговорили су томе што је Он рекао одузетом како му се опраштају греси. Они су знали и веровали да једино Бог има права и моћ да опрашта грехе али нису схватили, јер нису имали отворене очи срца да је Господ Исус Христос Син Божији и да је Он Бог и да има права да опрашта грехе. Захваљујући том Његовом праву ми смо се данас овде сабрали, сабрали смо се у покајању и знајући да само ако се дотакнемо Његовог скута или ако Му отворимо широм наша срца или ако Га искрено замолимо, да је Он ту међу нама и да ће нам опростити све наше грехе, вољне и невољне које смо учинили, речју, делом или мишљу, у знању или незнању, свесно или несвесно, Господ је Тај Који ће очистити наша срца и омогућити нам да видимо себе, друге људе, свет и Бога на један нови, другачији и обновљени начин, и даће нам благослов и благодат да живимо новим животом као они који су васкрснути из мртвих. И свако Јеванђеље које се чита и свако Свето Писмо не односи се само на људе онога времена него се односи као универзална Божанска реч, која долази из вечности, на све људе и на сва времена. Могли бисмо рећи да и ми данас треба да притекнемо и да кроз кров разноразних страсти и грехова којим смо зазидали и затворили приступ нашем уму и нашем срцу да дакле, тај кров и ту препреку страсти пробијемо и прокопамо, да спустимо наш ум у наше срце и тамо ћемо наћи нашег Господа, усред нашег срца које се каје и које испитује сва своја дела. Не само она дела која су учињена делом и речју, него оно што је изузетно важно и што у ствари одређује наш живот да испитујемо и испитамо све покрете нашега срца, јер заправо грех се не догађа онда када се догоди, он свој зачетак има у нашим срцима и почео је да се догађа много пре него што смо ми тога постали свесни. Ми, драга браћо и сестре, од рођења па до смрти умиремо и свакако ћемо умрети пре или касније, у зависности од многих околности и што је најважније, у зависности од тога када Бог благослови и мисли да је за нас из овога или онога разлога најбоље да одемо са овог света. Али ми нисмо предани нити продани смрти, иако умиремо, иако ћемо умрети на крају тога нашег пута не чека нас Господ Исус Христос Који је у гробу, Који нам је све ово проповедао, него Господ Исус Христос Који је васкрсао из мртвих и Који светлошћу Свога васкрсења обасјава целу васељену и све нама познате и непознате светове и Који својим васкрсењем неће оставити ни трачак примрака или таме било где нити у било чему што је створено. А тама и примрак и мрак ће остати само у срцима оних људи који не желе да се покају и који не желе да се отворе за Бога, зато што је превелика тајна Божанске љубави и Бог не жели и неће да учини човеку ништа на силу. Он чека пред нас, чека стрпљиво, чека неке људе неколико година, неке цео живот али све нас чека да се једном и ако Бог да, за свагда отворимо за Његову истину, да своја срца отворимо пред Њим у потпуности и да Њега у потпуности примимо да почнемо да живимо таквим животом да више не живимо ми него да живи Господ Исус Христос у нама. Нека би Бог молитвама Пресвете своје Матере, Светога Григорија Паламе и Кирила Јерусалимског чији спомен данас славимо, и свих Светих, који су већ у царству Божијем, дао да и ми сузама покајања које треба да породе праве и истинске плодове благодати Духа Светога будемо удостојени благодати Духа Светога и да донесемо оне плодове који су плодови васкрсења из мртвих и вечнога живота, амин.