У петак, 12. јула 2024. године, на празник Светих апостола Петра и Павла, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован, викар Митрополита немачког, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јована Владимира у Минхену, уз саслужење свештенства Храма.
Након прочитаног јеванђељског одељка, Епископ Јован се обратио присутнима. Беседу Његовог Преосвештенства доносимо у целости:
„У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данас славимо спомен на свете првоврховне апостоле Петра и Павла. Када год славимо некога од светитеља, ми прослављамо Господа нашега Исуса Христа који је диван у светима. Он је диван у светима зато што се Његов дивни и тајанствени живот мећу нама продужава кроз живот светих. Тако је било од апостолских времена, па све до сада, до наших дана. Господ проналази своје свете и кроз њих сведочи у свету, кроз њих саопштавајући тајне свога будућег царства. Свети апостоли Петар и Павле су првоврховни јер их је Господ одабрао, а они одговорили на Господњи позив. У најдубљем пределу својих срца су се непоколебљиво одазвали на Божији позив, у тајни која је од људског ума и разумевања сакривена. Та тајна Господње милости и љубави их је привела на најчудеснији начин на апостолску службу: свети апостол Петар је, као што смо чули, заједно са својим братом и пријатељима био као рибар позван од стране Господа Исуса Христа и чувши позив из божанских уста истог тренутка је оставио све што је имао и све чиме се бавио, оставивши чак и своју породицу, све оно што је сачињавало његов живот, одрекао се свог живота, те пошао за Господом Исусом Христом. У тренуцима му није било сасвим јасно каква се тајна збива са њим, са осталим апостолима, са људима који следују Христу, каква се тајна – страшна и потресна – догађа са целим светом, али је његово опредељење срца било јаче од било чега што би његов ум могао да му каже. И он је био први који је исповедио да је Господ Исус Христос Син Божији. Господ му одговара да то није могао да сазна од крви и меса, да је то тајна коју не може човек сам од себе да сазна нити је то тајна коју може један човек да другоме човеку саопшти, већ сваки који је поверовао и зна да је Господ Исус Христос Син Божији, добио је истину те тајне у своје срце од Оца небескога у Духу Светоме.
Апостол Петар је проповедао и предводио апостолски збор и пострадао мученичком смрћу за Господа Исуса Христа или у Господу или, можемо рећи, да је пострадао као апостол Павле не могавши више да се одвоји од љубави Христове као што сведочи у Посланици коју смо данас чули. Како каже апостол Павле, он је у својој служби у многим трудовима, у многим одрицањима и многим страдањима у Христу и за Христа, претрпео разне муке и патње, и на неки начин можемо рећи да апостол Павле на свему томе благодари Господу, да је прихватио и тај крст који му је Господ дао, за који се Господу молио да одступи од њега, а на чега му је Господ одговорио да му је довољна божанска благодат, и да то искушење и тај жалац који му је дат у телу треба да носи ради смирења. Смирење јесте највећа врлина и можемо рећи да је то крајњи циљ нашег хришћанског подвига, нашег поста, наших молитава, наших доброчинстава, нашег послушања другима, нашег понижавања пред другима.
Све то чинимо да нас Господ удостоји смирења јер кроз смирење постајемо подобни Господу нашем Исусу Христу који се смирио до смрти на крсту. Томе и многим другим тајнама нас уче свети апостоли Петар и Павле и ми им се данас молимо, што је могуће отворенијих срца, да би Господ и нама даровао од превеликих дарова којих су они удостојени, као и од превеликих дарова којих постају достојни сви светитељи којима смо окружени у овом светом храму, који су осликани на зидовима храма, али и многих других једино Господу знаних, који стоје у слави Божијој, у радости и светлости Господњег Васкрсења и нестворене божанске благодати. Сви, дакле, они, заједно са Пресветом Богородицом, са Јованом Крститељем, са свим апостолима и свима светима, стоје пред престолом Божијим и моле се за нас, моле се да нас Господ удостији своје милости и благодати, да наша срца омекшају како бисмо пришли Господу као што су они пришли, па макар то било и након гоњења и противљења Господу Исусу Христу, као што је то био случај са светим апостолом Павлом. Макар то било након вишеструког одрицања од Господа Исуса Христа, као што је то био случај са светим апостолом Петром.
На било какав начин, у муци или искушењу која могу да нас снађу, нас, слабе људе, од крви и меса, склоне паду и греху. Господња милост је уз нас и чека најмањи покрет наших срца да се Свети Дух настани у нама и да ми постанемо Његов дом и Његово обиталиште. Да и у нама Христов живот постане стварност као што је стварност у животима светих. Како бисмо и ми уз милост и помоћ Божију, могли једнога дана или већ данас да кажемо са светим апостолом Павлом да не живимо ми више, већ живи Христос у нама. Нека би нам Господ – молитвама светих Апостола и свих светих – подарио да се причестимо Његовим пречистим и животворним тајнама и данас, да окусимо и видимо како је благ и добар Господ! Да просветљени светлошћу богопознања још дубље уђемо у истине тајни царства Божијег сведочећи ту истину непоколебљиво, вером и љубављу према Богу и ближњима! Амин!“
