Прослава Славе храма Светог апостола Луке у Дортмунду и јубилеја педест година парохије дортмундске торжествено су прослављени о самом празник Светих апостола Луке и Светог Петра Цетињског. Свечаност је отпочела празничним вечерњим богослужењем и концертом хора „Свети Краљ Милутин“ који поје при храму Светог Јована Владимира у Београду, у сриједу 30. октобра 2024. године. Свету Архијерејску Литургију, на Лучиндан, 31. октобра 2024. године служио је Његово Високопреосвештенство Aрхиепускоп диселдорфско-берлински и Митрополит немачко Григорије уз саслужење протојереја-ставрофора Јована Марића, протојереја-ставрофора Бранислава Чортановачког, протојереја-ставрофора Небојше Ракића, протојереја Вадима Абрамова, протојереја Михаила Колочавина, протојереја Душка Спасојевића, протојереја Данила Дангубића, ђакона Дејана Ивановића и вјерних дортмундске парохијске заједнице. Високопреосвештени Владика је у чин чтеца рукопроизвео Николу Обрадовића, дугогодишњег помоћника на богослужењима у дортмундској парохији. На божанској Литургији појао је београдски хор Свети краљ Милутин. Након славског обреда усљедила је и трпеза љубави. У вечерњим часовима организована је приредба са наступима: фолклора са подручја дортмундске парохије, дјечијег хора при дортмундском храму, изворне групе и рецитацијама. Након културно-умјетничког програма усљедио је концерт Радета Космајца који је у свечаној сали у близини црквене порте окупио велики број људи.
Кратак преглед историјата парохије у Дортмунду
• Божанствена Литургија на српском језику и под началствовањем свештеника Српске Православне Цркве у Дортмунду је служена одмах након Другог свјетског рата. Наиме, свештеници емигранти на различитим мјестима и под окриљем различитих пријатељских организација богослужили су у Дортмунду због духовних потреба које су изражавали политички емигранти из матице, али редован богослужбени живот није постојао.
•Залагањем свештеника Томислава Марковића 1974. године Православни Срби имали су формиран литургијски и празнични поредак, а света литургија служена је на актуелној парохијској адреси у данашњој парохијској кући у коју су до недавно становали свештеници са својим породицама.
• Турбулента времена и бројна искушења преживјела је ова Парохија, али је од 1974. године до дана данашњег имала редован литургијски и светотајински живот и своје богослужбено мјесто. • Од 1994. године овдашња српска православна заједница званично улази у састав СПЦ Епархије Средњоевропске и од те године богослужења за потребе наших вјерника врше се у великом храму чија је изградња (Римокатолички манастир) окончана 1907. године.
• Првобитни парохијски храм скромних димензија, смјештен у приземље парохијске куће, био је посвећен Светом Петру Цетињском, а вољом Епископа при преласку у данашњу цркву парохија као своју Славу прославља Светог апостола Луку.
• Храм као и читава порта куповином од стране наших вјерника, Црквене општине и Епархије постају власништво СПЦ – Епархије Средњоевропоске (Данас: Диселдорфке и Њемачке) од 2004. године.
• Кроз протеклих 50 година бројни парохијски свештеници опслуживали су дортмундску парохију и сви оставили одређеног трага како у духовном тако и у културном животу наших људи.
• По неформалним подацима на подручју парохије дортмундске живи од десет до дванаест хиљада православних Срба.
• Непрекинути педесетогодишњи континуитет богослужбеног живота дортмундске Црквене општине и Парохије једна је од значајнијих чињеница у свеукупној историји нашег народа на подручју Њемачке.
