Митрополиту немачком Григорију уручено признање „Витез позива“

​,,Драги и уважени чланови жирија, колеге лауреати, даме и господо,

​Изузетна ми је част што сам данас овде, као један од овогодишњих добитника награде која велича труд и борбу за вредности које би требало да буду темељ нашег друштва. 

Морам, међутим, признати да ме ова награда истовремено и радује и растужује. Радује ме јер њено постојање већ 18 година потврђује да су истина и част још увек препознате као врхунски идеали. Растужује пак јер је број оних који се тим идеалима доследно руководе очито недовољно велики, те их је потребно издвајати и награђивати за оно што би заправо требало да се подразумева.

Сама реч витез у српском језику је значењски вишеслојна. У њој су садржани све господство и одважност једног народа и његових истакнутих појединаца одвајкада: достојанство и часност, племенитост духа и, надасве, спремност на одрицање од сопственог добра и привилегија у корист других и за друге, у корист оних који то добро и привилегије немају. За тај чин одрицања потребно је изаћи из себе, надвладати сопствене себичне пориве и потребе и на прво место и изнад свега ставити опште добро и узвишене циљеве. Једино се из тако несебичног духа рађају племените идеје и дела. Такав несебичан дух, пун потенцијала за племенита дјела, пројављује се данас међу овим младим људима, студентима и ђацима, који се залажу за опште добро, и то баш онда када смо помислили да витезова више нема или да их је остало врло мало. 

Другим речима, наш народ и друштво ће заиста напредовати тек када „витезова позива” буде толико много да овакве награде постану излишне. А до тада мора важити оно што истиче апостол Павле: „Не умарајте се чинећи добро“ (Гал. 6:9), јер то је пут којим нас Свето Писмо позива да корачамо.

Нека нам ова награда буде подсетник да не одустанемо од тог пута и таквог настројења, чак и када као одвећ слаби падамо, јер сваки напор у име истине, части и љубави има непролазну вредност. 

​Хвала вам на указаној части.’’