У четвртак, 19. децембра 2024. године, на празник Светог Николаја, Архиепископа Мирликијског Чудотворца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христовог у Берлину уз саслужење протојереја-ставрофора Вељка Гачића, старешине Храма, и јерођакона Василија Старовлаха.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Сав народ, како каже свето Јеванђеље које смо управо чули, је тражио да дотакне Господа јер је из Њега излазила велика сила, сила исцељења. Људе су, како нам то опет говори Јеванђеље, мучили разни духови. Данас, док слушамо ово Јеванђеље и док се подсећамо да је наш Бог сама милост и неизрецива доброта, који је дошао у овај свет и исцељивао све људске немоћи, ми прослављамо светог Николаја Мирликијског Чудотворца за кога верујемо, такође, да из њега излази сила која нам у исцељењу наших немоћи може помоћи.
Да видимо, драга браћо и сестре, зашто је свети Николај тако слављен и тако силан, али и тако драг светитељ. Наиме, једна занимљива прича можда најбоље осликава његову доброту, а она говори да у је Мири, у Ликијској области, где је иначе био епископ и старешина Цркве, свети Николај једно вече пролазио поред куће сиромашних људи. Ту је живео отац са три кћерке. Међусобно су разговарале како да нађу излаз из незавидне ситуације, те су, нажалост, дошле на идеју да иду на улицу и продају своје тело, како би помогле оцу да врати дугове. Чувши то, свети Николај се вратио по злато, које му је народ дао или које је народ дао Цркви, како би им кришом, јер је знао да отац не би прихватио, убацио те вреће злата, а да је једна пала у чарапу или да је сам свети Николај убацио злато у чарапе које су се крај пећи сушиле. Одатле долази обичај да се деци поклони стављају у чарапе. Сестре су злато које им је свети Николај кришом оставио пронашле и тако се њихов дом избавио од беде, а ни оне нису морале да улазе у друге невоље на које су, нажалост, биле нерадо спремне. На крају је отац сазнао ко је оставио злато, а до данас и ми знамо, те и због тога славимо светог Николаја.
Слушајући свето Јеванђеље гледајмо, браћо и сестре, да и ми чинимо тако и да се учимо из примера Светитеља. За разлику од већине људи, па чак и оних који се називају хришћанима, који би ове девојке осудили за њихове планове, свети Никола – ништа не рекавши – чини им милост. То је у тесној вези са тим да је наш Бог милостив и да није сурови судија; не Онај који хоће да нам одсече главу, да нас убије, већ Бог хоће да нас спасе. Он хоће да будемо живи, а не мртви. У томе се састоји угледање на Господа у примеру светога Николаја.
Сви свети своје светитељство управо црпи на том угледању на Христа, сличности са Њим. Угледање започиње примањем светлости која је сам Христос. Драга браћо и сестре, то данас славимо и томе се учимо. Ма у каквим да смо околностимо, било да смо сиромашни, уплакани, онеправдовани, да смо оклеветани, ми ћемо увек бити блажени ако гледамо у лице Христови и лица светих, а међу њима и лице светог Николаја кога данас славимо. Нека нас они штите у све дане нашега живота! Боже, дај! Амин!“
