У недељу двадесет седму по Педесетници, 14. децембра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету Литургију у храму Светог Јована Владимира у Минхену. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије и свештенство Епархије диселдорфске и немачке.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
Драга браћо и сестре,
само кратко на данашње Јеванђеље да кажем две речи пошто ће нам се после обратити наш драги брат – намерно не волим да кажем да је гост јер не може игуман Хиландара ни у једној нашој Цркви да буде гост. Он ће вам проповедати на крају службе, али не могу да не кажем оно за шта верујем да говори данашње Јеванђеље. Сатана је држао свезаном жену осамнасет година, а људима то што је она згрчена није сметало. Људи понекад воле када је неко згрчен и болестан, када је савијен и не може да устане. Ретки људи понекад буду добри, али Христос је увек добар, и Он увек одрешује наше свезе, свезе грехе, оне којима нас везује демон, и увек хоће само једно – да будемо усправни, те да исправљени идемо ка Њему. Због тога смо данас овде, браћо и сестре, због тога и стојимо у Цркви. Окренути смо челом према Њему што и јесте превод са црквенословенског – онај који је челом окренут према вечности.
Да нам Господ дарује данас да се одреше све свезе које нас везују, да се усправимо и да идемо према Христу јер је Он, како каже Владика Николај, једини наш прави пријатељ. Кад смо са Христом , онда ћемо и ми – можда и понекад – личити на Њега и желети да сваки човек буде усправан, а не савијен и понижен. Боже, дај! Амин!
