У петак, 19. децембра, на празник Светог Николе, Архиепископа мирликијског чудотворца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету Литургију у храму Васкрсења Христовог у Берлину. Његовом Високопреосвештенству саслуживао је протојереј-ставрофор Вељко Гачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства достављамо у целости.
Драга браћо и сестре, чули смо свето Јеванђеље у коме се каже се да су људи долазили, оболели од разних болести, долазили, и које су мучили духови нечисти; и исцељиваху се. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из Њега (=Христа) излажаше сила и исцељиваше их све (уп. Лк. 6, 18-19). Да, браћо и сестре, та сила, и данас и у све векове, дејствује, и сви они који хоће да се исцеле, сви они који прилазе – са истом овом вером са којом је прилазио народ Христу Богу, они добијају исцељење од сваке болести и немоћи.
Али, да би дошло до тога, потребно је да чујемо и овај други део приче у коме Господ каже да су блажени сиромашни, они који су гладни сада; да су блажени који плачу, као и они који су омрзнути и прогнани правде ради (уп. Лк 6, 20-22). Њихово је Царство небеско. То је још важније од исцељења.
А данас славимо једног исцелитеља који је тако силно поверовао у правду Божију, у Христа Бога, тако да је у њега ушла сила доброте. Та сила доброте се управо тако пројавила: кроз сиромаштво у духу, кроз кротост; он је био гладан и жедан правде, био је милостив и миротворац. Био је, као и сви који тако чине, изгнан, оклеветан и омаловажаван. Али, Свети Никола је имао храбро и добро срце, помажући сиромашнима и немоћнима. Због тога га ми до данас славимо.
Често волим да се сетим приче како је Свети Никола у Мири ликијској пролазио поред куће неког човека који је имао три ћерке, а који је нагло осиромашио, па чуо како се оне договарају око помоћи оцу. Оне су намеравале да иду и продају своје тело како би финансијски помогле свом оцу. Свети Никола се вратио до цркве и узео новац, злато и сребро, и убацио им кроз прозор. Једна од врећа са златом је пала у чарапе или ју је сам Свети Никола ту убацио. Као сећање на тај догаћај и доброту Светог Николе, данас људи остављају у чарапа дарове својој деци.
Врло је важно да запамтимо ту причу која говори о томе какав је Свети Никола био и зашто је тако слављен у нашем народу, нашој Цркви и у целом православљу. Слављен је јер је био милостив, те је у томе личио на нашег Господа Исуса Христа. Да нам Господ дарује, молитвама Светог Николе, да и ми заличимо на Господа Исуса Хрита, те да не будемо немилостивог срца, већ срца доброг. Боже, дај! Амин!
