У име Оца и Сина и Светога Духа.
Драга браћо и сестре,
данашње свето Јеванђеље говори нам о једном од најважнијих тренутака у историји спасења – о позиву првих апостола. Господ Исус Христос пролази обалом Галилејског мора и види обичне људе на њиховом свакодневном послу. Симон Петар и Андреј бацају мреже у море, а Јаков и Јован поправљају мреже у лађи са својим оцем. И тада се чује кратак, једноставан, али судбоносан позив:
„Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи.“
Највеће чудо овог јеванђељског догађаја није само у томе што је Господ позвао ученике, већ што су они одмах оставили све и пошли за Њим. Оставили су мреже, лађу, посао, сигурност свакодневног живота и кренули за Христом. Зашто? Зато што су у Његовом гласу препознали Истину, препознали Бога који их позива.
Није то било лако. Они су остављали оно од чега су живели, своје планове и дотадашњи начин живота. Али су разумели да их зове Неко ко је вреднији од свега што поседују. И управо ту лежи поука за све нас.
Јер ово Јеванђеље није само прича о апостолима. Ово је прича о сваком човеку. Господ и данас пролази поред свакога од нас и упућује исти позив: „Хајде за мном.“
Не тражи од нас да сви напустимо своје домове и породице, али тражи да Њега ставимо на прво место у свом животу. Позива нас да оставимо све оно што нас удаљава од Њега.
Међутим, често одлажемо тај позив. Кажемо: почећу озбиљније да се молим када будем имао више времена; доћи ћу редовније у цркву када прођу обавезе; измирићу се са ближњим када он први дође; поправићу свој живот мало касније итд.
А Господ не говори: „Дођи кад ти буде згодно“, него каже: „Хајде за мном.“ Данас. Сада. У овом тренутку.
Зато није случајно што данас прослављамо и преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, великог српског богослова и исповедника вере. Он је био човек који је тај Христов позив чуо и прихватио целим својим бићем.
За Светог Јустина Христос није био само тема о којој се говори нити предмет који се изучава. Христос је био смисао живота. Он је говорио да је Христос смисао сваког човека и смисао целокупне историје. За њега није постојало важније питање од питања: да ли човек иде за Христом или не иде.
Зато је читавог живота сведочио да без Христа човек не може разумети ни себе, ни свет, ни живот, ни смрт. Може имати знање, богатство и успех, али ако нема Христа, увек ће му нешто суштинско недостајати.
У данашњем Јеванђељу Господ каже апостолима: „Учинићу вас ловцима људи.“ До тада су ловили рибу, а од тог тренутка почињу да приводе људе Богу и спасењу.
И Свети Јустин је био један од таквих ловаца људи. Није привлачио људе славом или богатством. Привлачио их је истином Јеванђеља и љубављу према Христу, молитвом и светошћу свога живота. Зато и данас његове речи и књиге многе приводе Богу.
Посебно је важно што ово Јеванђеље слушамо у данима после Педесетнице. Апостоли су били обични рибари, једноставни људи, али су силом Светога Духа постали стубови Цркве и проповедници Јеванђеља по читавом свету.
И Свети Јустин је непрестано подсећао да светост није плод људске снаге и способности, него плод сарадње човека са благодаћу Божијом. Бог даје благодат, а човек даје своју добру вољу, труд, веру и послушност.
Зато и данас и апостоли и Свети Јустин постављају пред свакога од нас једно једноставно, али важно питање: шта је Христос у нашем животу? Да ли је Он само део традиције и обичаја, нешто што помињемо недељом и празником, или је заиста Господ кога следимо свакога дана?
Сви ми имамо своје мреже које нас држе везане за земљу. Али Господ и данас стоји пред нама и позива нас да Му верујемо више него својим страховима, да Му предамо више него својим бригама и да кренемо за Њим.
Не обећава нам лак пут, али нам обећава да ће бити са нама. А када је Христос са нама, ниједан крст није претежак, ниједно искушење није несавладиво и ниједна тама није толико велика да не може бити побеђена светлошћу Његове благодати.
Нека би зато данашње Јеванђеље и молитве преподобног Јустина Ћелијског пробудиле у нама спремност да се одазовемо Христовом позиву, да исправљамо себе а не да осуђујемо друге, да живимо по Јеванђељу а не само да га слушамо, и да својим животом сведочимо Христа.
Тада ће и нама Господ даровати радост да будемо Његови истински ученици, да ходимо путем спасења и да постанемо наследници Царства небескога.
Амин.