У недјељу, 12. јула 2026. године, на празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла, црквена заједница у Розенхајму молитвено и свечано је прославила овај велики празник.
Светом Литургијом началствовао је јереј Арсеније Јовановић, уз саслужење јереја Дејана Ристића.
Беседу јереја Арсенија Јовановића преносимо у целости:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Драга браћо и сестре,
Данас нас је Господ сабрао у великој радости, јер прослављамо Свете првоврховне апостоле Петра и Павла, а уједно смо чули и недељно Јеванђеље о исцељењу узетога.
На први поглед, ова два јеванђеља говоре о различитим догађајима, али нас воде ка истој истини – ка личности Господа Исуса Христа.
У Јеванђељу о узетоме видимо човека који не може сам себи да помогне. Други га доносе пред Христа. И Господ, видећи њихову веру, најпре му каже: „Не бој се, чедо; опраштају ти се греси.“ Тек после тога исцељује и његово тело.
Тиме нам Господ открива да је највећа човекова болест грех, јер грех удаљава човека од Бога. Када се душа исцели, онда све у човеку почиње да се обнавља. Зато је Христос дошао пре свега да спасе човека, а онда и да му олакша животне невоље.
У другом Јеванђељу Господ пита Своје ученике: „А ви шта велите ко сам ја?“ А Свети апостол Петар исповеда: „Ти си Христос, Син Бога Живога.“
Ето одговора на све. Зато Христос има власт да опрашта грехе. Зато исцељује болесне. Зато побеђује смрт. Он није само пророк, није само учитељ, него Син Божији, Спаситељ света.
Данас прослављамо двојицу великих апостола који су ту истину посведочили читавим својим животом.
Петар је био прост рибар. Искрено је волео Господа, али је у часу страха пао и три пута Га се одрекао. Ипак, није остао у свом паду. Горко се покајао и Господ га је поново подигао. После тога више није проповедао ослањајући се на себе, него на силу Божију.
Павле је, са друге стране, био гонитељ Цркве. Мислио је да служи Богу, а борио се против Христа. Али један сусрет са Васкрслим Господом променио је цео његов живот. Од прогонитеља постао је највећи проповедник Јеванђеља.
Када погледамо Петра и Павла, видимо да су били различити људи, али их је једно сјединило – жива вера у Христа. Један је дошао кроз покајање, други кроз преображење, али су обојица свој живот положили за Господа кога су заволели више од свега.
То је и порука данашњег празника. Нико од нас није без слабости. Сви носимо своје бриге, своје падове и своје борбе. Али ниједан пад није већи од Божије љубави ако се човек искрено каје. Као што је подигао узетога, као што је подигао Петра после одрицања и преобразио Павла, тако Господ може да обнови и свакога од нас.
Зато треба да Му прилазимо са вером, са молитвом и покајањем, знајући да је Он исти јуче, данас и довека. Он и данас исцељује душе, укрепљује слабе, теши ожалошћене и дарује снагу онима који Му верују.
Нека молитве Светих првоврховних апостола Петра и Павла укрепе нашу веру, умноже љубав у нашим породицама, донесу мир у наша срца и помогну нам да увек останемо верни Господу Христу, како бисмо се и ми једнога дана удостојили Царства небескога. Амин.“
Након Свете Литургије услиједио је породични сабор, који је окупио велики број вјерника у духу заједништва, радости и братске љубави. За све присутне припремљен је свечани ручак и роштиљ, док су најмлађи уживали у бројним садржајима – дјечијем шминкању, штанду са палачинкама, томболи, такмичењима у стоном тенису, кошарци и слободним бацањима, као и заједничком дружењу и пјесми.
Посебну захвалност дугујемо СКУД-у „Младост“, чији су чланови својим великим трудом и несебичним залагањем дали значајан допринос организацији и успјешној реализацији овог великог догађаја.
Циљ породичног сабора био је да се, прије свега, посвети пажња нашим најмлађим члановима, да се ојача заједништво међу породицама и истовремено покаже хришћанска љубав кроз дјела милосрђа.
Захваљујући добровољним прилозима вјерног народа, прикупљена су средства од којих је 1.000 евра уплаћено хуманитарној организацији „Срби за Србе“, која ће овај прилог усмјерити породици којој је помоћ у овом тренутку најпотребнија.
