У недјељу седму по Педесетници, 19. јула 2026. године, по благослову Високопреосвећеног Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит њемачки г. Григорије служио је Свету литургију у Благовјештењском храму у Дубровнику.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор проф. др Владан Перишић, протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић, јереј Давор Стојановић, јереј Вук Милишић и јереј Мирослав Бошковић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Григорије обратио се присутнима. Бесједу Његовог Високопреосвештенства доносимо у цјелини.
Драга браћо и сестре,
У овој јеванђелској перикопи наставља се низ Исусових дјела милости и исцјељења. Након опроштаја гријехова и исцјељења узетога (Мт 9, 1–8 ), слиједе позив Матеју (9), обједовање са грешницима (10–13), осврт на пост (14–17), васкрсење Јаирове кћери и исцјељење крвоточиве жене (18–26). Кроз цијело девето поглавље Матејевог јеванђеља откривају се, да тако кажемо, различити видови Исусове власти: над гријехом, болешћу, друштвеним границама и смрћу. Он пролази кроз народ, лијечи људе од различитих болести и слабости којима су били опхрвани и показује шта је потребно да би дошло до исцјељења.
Док Христос долази из Капернаума, града на сјеверу Галилејског језера, сусрећу га двојица слијепих људи, вичући и говорећи: „Помилуј нас, сине Давидов!” (уп. Мт 9, 27). Христос им одговара питањем којим од њих тражи вјеру: „Вјерујете ли да могу то учинити?” (28). Пошто су потврдили да вјерују, како нам преноси Јеванђеље, Христос их ослобађа сљепила ријечима: „По вјери вашој нека вам буде” (29).
Обратимо пажњу овдје на једну важну ствар: и када је ријеч о ономе што је, попут здравља, од пресудне важности за наш живот, као и у свакодневним приликама, од нас се очекује дјелатно и одговорно учешће у ономе што нам се догађа. Ми сносимо одговорност за своја дјела и учествујемо у дјелу сопственог спасења. Господ, који је свакако намјеравао да исцијели двојицу слијепих људи, тражи од њих да се и сами ангажују, да нешто учине, односно да, у овом случају, покажу вјеру – да отворе прозоре својих срца и слободно прихвате дар који им даје, како би и сами имали удио у своме исцјељењу.
Због тога смо данас овдје, драга браћо и сестре, да отворимо прозоре својих срца и да прогледамо. Човјек није слијеп само онда када изгуби чуло вида. Он може ослијепити на хиљаду различитих начина, а најопаснија је она сљепоћа због које постајемо неспособни да примијетимо да је Христос међу нама, да пролази између нас и да нам је близу. Потребно је само да га препознамо, да из свег срца узвикнемо: „Помилуј нас, сине Давидов!”, да вјерујемо и да нам по вјери нашој буде. Амин!
