На дан силаска Св.Духа на апостоле у Фридрихсхафену окупили су се вјерници да молитвено прославе велики празник Педесетнице. Сви парохијани строго су се придржавали свих хигијенских мјера прописаних од стране власти. Литургију је служио надлежни свештеник Милорад Маријановић.
На крају Литургије отац Милорад обратио се вјерницима ријечима:
„Празник Педесетнице је празник измирења Бога и човјека. Празник обећања Христовог да ће им послати Духа Утјешитеља који од Оца исходи. Током историје Господ је многа добра даровао Израиљу. Када су били изгубљени у пустињи Господ је даждио маану- хљеб анђелски а стуб огњени их је водио ка спасењу. Али када би одступио човјек од заповијести Божије губио би и дарове Његове. Сјетимо се старозавјетне Куле вавилонске. Људи су из гордости градили кулу до неба да би стекли себи име, а мисао срца им је била да се узвисе над Господом својим. И данас човјек зида и гради мислећи да зида за вјечност а душа му вене и мучи се без времена за молитву. Господ премудри видје лукавство вавилоњана и рече: Гле народ један, и један језик у свих и то почеше радити, и ништа им неће сметати да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре (Пос. 11.5). И тако Господ свеза језик људски да сачува човјека од родоначалника свакога гријеха-гордости.
На празник Педесетнице апостоли су били окупљени у храму на молитви. Тада, како нам приповиједа јеванђелист Јован настаде велика хука вјетра и сиђе Дух Свети на Апостоле. Он им одвеза језике који су на Кули вавилонској били свезани, и они озарени благодаћу Духа Светога говораше свим језицима тако да су их народи свих нација окупљени у Јерусалиму могли разумјети. Господ је одвезао језике апостолима да их припреми да иду до свих крајева Земље да народима проповиједају Јеванђеље. Апостол Петар изађе пред окупљени народ и одржа ватрену проповијед након које приступи и крсти се око три хиљаде људи. Зато овај празник браћо и сестре назива се и рођендан Цркве.
Браћо и сестре, сила Божија се у немоћи показује јаком. Прије само нешто више од педесет дана Христос и Црква бејаху презрени, распети и обнажени. А данас, Господ са десне стране Бога Оца на Престолу Славе столује, а Црква Његова обучена у прекрасну хаљину блиста у тами времена. Јер хаљина Цркве је народ Божији. Народ вјерни окупљен у љубави и слози облачи и украшава Цркву. А сваки пут кад се вјерни разједињују и свађају откривају наготу Цркве, цијепају ризу јединства Њеног и Христа поново на Крст распињу. Зато овај празник и јесте празник измирења Бога и човјека али и људи међусобно. Данас Господ шаље кишу благодати Духа Свога да нас измири, срца да нам растопи сузама љубави своје, да бисмо озарени и очишћени у вјечну радост Његовога Царства ушли. Амин.“
