У петак, 06. јануара 2023. године Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светога Саве у Берлину на Ведингу, започело је богослужбено прослављање Бадњега дана. Сабрањем је началствовао Епископ Диселдорфа и Њемачке Г. Григорије уз саслужење свештенства и молитвеним учешћем вјерног народа. Епископ Григорија се вјерном народу обратио бесједом о значају Христовог рођења и добре воље за наш живот и наше спасење.
Бесједа Епископа Григорија у прилогу:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, срећан вам Бадњи дан! Желим да вам кажем неколико ријеч о томе шта се заправо данас догодило и шта ми то данас славимо. Бог кроз Кога је створено све, небо, земља, универзум, је тако створио човјека да човјек то небо и ту земљу, све што је створено, приноси Њему. Али човјек је био слаб. Погријешио је као створено биће. Тај први човјек, тај наш праотац није успио да изврши тај задатак и дуго је трајала чежња људи на земљи да се јаве синови божији. Онда се јавио сам Син Божији и то тако да је сишао међу људе и постао прави и потпуни човјек. Као дијете које не може да прохода, које мајка пушта и оно стално пада али мајка га подиже и тако научи да хода – таква је улога Христа међу нама. Он је дошао да нас подигне и да нас научи како да ходимо од свога рођења до свога спасења. Не да идемо од рођења до гроба! Зато је Христос два пута сишао у утробу земље, коју је створио да на њој живимо. Први пут у Витлејему, сишао је у пећину, у дубину земље. Био сам на том мјесту, драга браћо и сестре. То није неке обична пећина, него се силази у дубину земље. Тамо се родило Дијете, ради нас и ради нашега спасења. Суштина је у томе да је сишао да спасе нас. Како се то догодило? Тако што Га је у своју утробу примила Дјевојка Марија, под Своје срце, као што свака мајка под своје срце прима дијете, рађа, узгаја га. Дијете када се роди постаје дио мајчиног срца. Тако је од Пресвете Богородице Христос примио нашу човјечанску природу али уз Њену добру вољу, уз Њено благовољење. Онда се родио у Витлејему у вријеме цара Ирода. Мудраци са Истока, који су истраживали неку посебну науку, они су по звијездама знали да се рађа Онај кога људи очекују кроз сва времена, да се рађа Спаситељ. Ишли су за том звијездом. Знали су да се рађа ту. Отишли су до тамошњег цара и рекли му радосну вијест да ће се родити Спаситељ свијета, родиће се цар али не земаљски. И цар се уплаши за своју власт и нареди да се побију сва дјеца у Витлејему до двије године узраста. Неколико хиљада дјеце. Када сам читао о томе у Библији, сумњао сам иако сам вјеровао, али онда сам гледао један документарни филм о томе како су кости те дјеце пронађене у Витлејему. Толико човјека може да обузме зла воља као што је обузела несрећног Ирода. Недавно сам разговарао са једним пријатељом који је изврсни теолог и дошли смо до закључка гдје почиње оно људско и божанско и гдје више нема никаквог удјела у демонском – у доброј вољи. Човјек који има добру вољу се већ опредјелио за царство Божије, за Бога. Човјек који има злу вољу налази се у власти таме и ђавола. Зато данас анђели, у часу док се Он рађа, пјевају Слава на висини Богу а на земљи мир, међу људима добра воља – мир међу људима добре воље. Такви људи су по Божијој вољи. Зато је важно, браћо и сестре, да увијек испитујемо себе каква је наша воља, да нас, не дај Боже, не обузме зла воља, према било коме, према онима који нас вријеђају, према онима који нас мрзе, према онима који нам чине неправду. Нипошто пуштати у себе злу вољу! То не значи да треба бити наиван па да нас други газе, али никада и нипошто не смијемо у себе пустити злу вољу и да о некоме мислимо нешто зло! Морамо у себи побједити ту силу и снагу која нам се намеће од таме и прихватити свјетлост а свјетлост је увијек у доброј вољи. Ето, браћо и сестре, шта се догодило, ето шта славимо… Зашто пјевамо пјесме Христу славећи име Његово, зашто славимо и радујемо се? Зато што је Бог постао човјек, да би човјек могао постати Бог, како рече један од највећих учитеља Цркве. Бог је дошао у овај свијет да би човјек могао постати вјечан и жив, зато је узео нашу човјечанску природу, зато се оваплотио од Пресвете Дјеве Богородице и примио наше тијело и нашу приоду. Прво ју је узнио на крст, прошао кроз смрт, васкрсао и узнио је на небо и сјео са десне стране Оца одакле ће доћи поново да суди живимо и мртвима. Сав тај суд може се свести на једно, када дође гледаће у наше срце и видјеће да ли у њему има добре или зле воље. Ето нам једноставног суда! Можемо да се припремимо за њега, имаш ли добру вољу – добро је, имаш ли злу вољу – није добро, исправљај се! Амин, Боже, да тако буде.