Прослава најрадоснијег хришћанског празника Рођења Христовог у Диселдорфу почела је Светом архијерејском Литургијом на Бадњи дан, 06. јануара 2023. у Саборном храму Светога Саве. Празнична богослужења дневног богослужбеног круга служена су током целог дана. Епископ хумски Јован, као старешина храма и викар Епископа Григорија, поздрављао је верни народ беседама након сваког богослужења, честитајући им празник Рођења Богомладенца Христа. Након вечерње службе организовано је традиционално налагање бадњака у порти храма. Током Бадњег дана мноштво народа, у периоду од раних јутарњих па све до касних вечерњих часова, посетило је Саборни храм Светога Саве.
Литургијска беседа Епископа Јована на Бадњи дан:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми смо се сабрали данас на овом месту захваљујући томе што је за човека и човечанство највећи дар и благодат изливена кроз Господа Исуса Христа на Његову Свету Цркву. Ми смо се данас сабрали на овом светом месту зато што за Бога не постоји ништа веће, вредније и значајније од човека. И када кажемо човека онда мислимо на свакога човека, на сваког од нас, нема за Бога ништа важније од нас као појединаца и Он се са сваким од нас идентификује. Од новорођенчета као што је Он био, до оних који немају кров над главом као што га Он није имао, преко оних којих спавају по пећинама, пустињама, стајама, шталама, јер је Он већ као Новорођенче у њима спавао, даље преко оних које неправедно гоне, па све до оних који посте, који се подвизавају и оскудевају на сваки начин. Он се идентификује и са онима које неправедно бију и желе им смрт. Идентификује се и са онима који се у изобиљу радују и којима већина живота пролази у радости и благостању, али се са свима нама идентификује да бисмо се ми поистоветили са Оцем, Сином и Духом Светим – Богом. Са Њим се поистовећујемо онда када се поистовећујемо са Божанском љубави која је суштина Божанског постојања. Сви ми који живимо смо упућени једни на друге и Господ нам љубав даје као благодатни дар и као извор живота без кога не можемо да живимо на овом свету а поготово, што је још важније, не можемо да живимо у вечности. Када ми као хришћани кажемо да када видимо дугог човека, ми видимо самога Христа, то није просто флоскула или досетка, то је оно на чему почива наша хришћанска Црква и њена традиција већ две хиљаде година. То је она истина на основу које људи долазе преко богопознања. До богопознања и до истинског спознања тајне Христа, тајне Његовог спасења и избављења, не може се ни на који други начин доћи осим кроз љубав према ближњем. Зато је овај празник тако страшан и велик што нам Господ Исус Христос својим оваплоћењем показује до које мере се Он унижава пред свима нама и за све нас и служи нам тако Својим примером да се и ми поистоветимо са Његовом љубави, да Га волимо, да и нама дарује тај благодатни дар љубави, да бисмо се ми смирили једни пред другима на овај Свети и Божији празник. Зато се, у нашем народу, о Божићу људи међусобно поздрављају речима мир Божији, Христос се Роди, они који су завађени – мире се, они који имају нешто против некога – праштају, да би прославили празник Христовог Рођења у миру и љубави једни са другима, не зато што је то Божанска заповест, што и јесте, али не само зато да би се нека заповест формално извршила и испунила него зато што се на тај начин човеку враћа његово првобитно достојанство. Онда када човек поврати поверење у друге људе, када је способан да воли друге људе, онда може да искуствује благодатни Божији дар свога повратка и приближавања првобитном достојанству, достојанству неограниченог човековог и људског раста у Христу. Нека би нам Господ дао, благодаћу Богомладенца Христа Који се рађа и Који је сишао у свет да нас све пригрли, загрли и да нас храни Својим Телом и Својом Крвљу као најбољим могућим Средствима нашег спасења и најбољом могућом Храном. Нека би Господ дао да се и данас у миру и љубави, праштајући једни другима и целом свету, причестимо Његовим Животворним Тајнама како би у наша срца и наше душе сишао Божански мир и како бисмо тај Божански мир могли и ми да пренесемо на друге људе и да им посведочимо да смо и ми данас били у Витлејему, да смо спознали Новорођеног Христа Који се пред свима нама понизио и да нас је чињеница Његовог рођења међу нама толико разгалила и да нас ништа не може вратити на то место на коме смо били прије тога спознања. Такво ново спознање, нови почетак у нашем животу јесте наш преображај и наше суштинско и аутентично покајање. Нека би нам Господ дао такво покајање на спасење свих нас и на вечни живот, амин.
