Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, u drugu nedelju Velikoga posta, 31. marta 2024. godine.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi se nalazimo danas na ovome Svetome mestu da proslavimo Sveto i slavno vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista, vaskrsenje iz mrtvih, koje je i naše vaskrsenje. I nalazimo se na ovome mestu zato što nas je na ovo mesto sabrao Jedini Dobri Pastir Gospod naš Isus Hristos, Koji je za nas, koji smo Njegove ovce, položio Svoju dušu i Svoj život. Mi koji prepoznajemo Njegov glas u Njegovoj Crkvi, u Njegovom Svetom Jevanđelju, u Svetom predanju kroz prisustvo blagodati Duha Svetoga, Koga nam je On od Oca poslao, mi smo kao ovce koje idu za Njim i koje znaju da je On Jedina Vrata i Jedini Dobri Pastir, Koji sabira Svoje ovce u jedni stado a to je Sveta božanstvena Crkva i u tome sadu koje je sabrao, On nam objavljuje Svoja velika i slavna dela i od nas, u ovome postu i ne samo postu nego u svakome trenutku našega života, da se pokajemo. To pokajanje nije ni teško ni komplikovano. Mi imamo sve mogućnosti za pokajanje samo je potrebno da za to otvorimo naša srca. Danas smo čuli dva Jevanđelja. Jedno Jevanđelje je posvećeno drugoj nedelji posta, jer danas slavimo Sveto vaskrsenje Hristovo a u toku je Veliki vaskršnji post. Danas slavimo i Svetoga oca našeg Kirila Jerusalimskog, koji je živeo u 4. veku i možda je najpoznatiji po tome što je tokom Velikoga posta izneo svoje katiheze onima koji su se spremali za prosvetljenje, za krštenje. Danas slavimo i Svetoga Grigorija Palamu iz 14. veka koji je takođe, jedan nastavnik svetlog i velikog predanja… mi danas slušamo Jevanđelje o tome kako su četiri prijatelja učinila veliki podvig vere i ljubavi i prokopavši krov da bi svoga prijatelja koji je bio oduzeti i ležao na nosilima spustili u kuću u kojoj je bio Hristos a oko koje se nalazilo puno naroda. Hristos je bolesnika iscelio i podigao sa bolesničke postelje. Neki od fariseja i književnika koji su tamo bili prisutni umesto da se obraduju i proslave Boga, rekli su da Hristu Gospodu nije dozvoljeno da čini što je učinio, prigovorili su tome što je On rekao oduzetom kako mu se opraštaju gresi. Oni su znali i verovali da jedino Bog ima prava i moć da oprašta grehe ali nisu shvatili, jer nisu imali otvorene oči srca da je Gospod Isus Hristos Sin Božiji i da je On Bog i da ima prava da oprašta grehe. Zahvaljujući tom Njegovom pravu mi smo se danas ovde sabrali, sabrali smo se u pokajanju i znajući da samo ako se dotaknemo Njegovog skuta ili ako Mu otvorimo širom naša srca ili ako Ga iskreno zamolimo, da je On tu među nama i da će nam oprostiti sve naše grehe, voljne i nevoljne koje smo učinili, rečju, delom ili mišlju, u znanju ili neznanju, svesno ili nesvesno, Gospod je Taj Koji će očistiti naša srca i omogućiti nam da vidimo sebe, druge ljude, svet i Boga na jedan novi, drugačiji i obnovljeni način, i daće nam blagoslov i blagodat da živimo novim životom kao oni koji su vaskrsnuti iz mrtvih. I svako Jevanđelje koje se čita i svako Sveto Pismo ne odnosi se samo na ljude onoga vremena nego se odnosi kao univerzalna Božanska reč, koja dolazi iz večnosti, na sve ljude i na sva vremena. Mogli bismo reći da i mi danas treba da priteknemo i da kroz krov raznoraznih strasti i grehova kojim smo zazidali i zatvorili pristup našem umu i našem srcu da dakle, taj krov i tu prepreku strasti probijemo i prokopamo, da spustimo naš um u naše srce i tamo ćemo naći našeg Gospoda, usred našeg srca koje se kaje i koje ispituje sva svoja dela. Ne samo ona dela koja su učinjena delom i rečju, nego ono što je izuzetno važno i što u stvari određuje naš život da ispitujemo i ispitamo sve pokrete našega srca, jer zapravo greh se ne događa onda kada se dogodi, on svoj začetak ima u našim srcima i počeo je da se događa mnogo pre nego što smo mi toga postali svesni. Mi, draga braćo i sestre, od rođenja pa do smrti umiremo i svakako ćemo umreti pre ili kasnije, u zavisnosti od mnogih okolnosti i što je najvažnije, u zavisnosti od toga kada Bog blagoslovi i misli da je za nas iz ovoga ili onoga razloga najbolje da odemo sa ovog sveta. Ali mi nismo predani niti prodani smrti, iako umiremo, iako ćemo umreti na kraju toga našeg puta ne čeka nas Gospod Isus Hristos Koji je u grobu, Koji nam je sve ovo propovedao, nego Gospod Isus Hristos Koji je vaskrsao iz mrtvih i Koji svetlošću Svoga vaskrsenja obasjava celu vaseljenu i sve nama poznate i nepoznate svetove i Koji svojim vaskrsenjem neće ostaviti ni tračak primraka ili tame bilo gde niti u bilo čemu što je stvoreno. A tama i primrak i mrak će ostati samo u srcima onih ljudi koji ne žele da se pokaju i koji ne žele da se otvore za Boga, zato što je prevelika tajna Božanske ljubavi i Bog ne želi i neće da učini čoveku ništa na silu. On čeka pred nas, čeka strpljivo, čeka neke ljude nekoliko godina, neke ceo život ali sve nas čeka da se jednom i ako Bog da, za svagda otvorimo za Njegovu istinu, da svoja srca otvorimo pred Njim u potpunosti i da Njega u potpunosti primimo da počnemo da živimo takvim životom da više ne živimo mi nego da živi Gospod Isus Hristos u nama. Neka bi Bog molitvama Presvete svoje Matere, Svetoga Grigorija Palame i Kirila Jerusalimskog čiji spomen danas slavimo, i svih Svetih, koji su već u carstvu Božijem, dao da i mi suzama pokajanja koje treba da porode prave i istinske plodove blagodati Duha Svetoga budemo udostojeni blagodati Duha Svetoga i da donesemo one plodove koji su plodovi vaskrsenja iz mrtvih i večnoga života, amin.