Na Veliki četvrtak, 21. aprila 2022. godine služena je Sveta arhijerejska Liturgija po činu Svetoga Vasilija Velikoga u Sabornom hramu u Diseldorfu. Svetu Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje svih sveštenika Arhijerejskog namesništva za Severnu Rajnu Vestfaliju i sveštenika Pavela Belog iz Kijeva (klirika Mitropolita Onufrija, Ukrajinska pravoslavna crkva – Moskovska Patrijaršija). Episkop Jovan, po ugledu na Hristovo delo sa Tajne večere, umio je ruke svim služaščim sveštenicima.
Nakon bogosluženja održana je sednica sveštenstva Arhijerejskog namesništva za Severnu Rajnu Vestfaliju. Pored mnogih važnih tema i pitanja ne sednici se razgovaralo o planu i programu proslave praznika Vaskrsenja Hristovog u pomenutom namesništvu kao i o organizaciji ovogodišnje proslave patrona Eparhije diseldorfske i nemačke.
Beseda Episkopa Jovana u prilogu vesti:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Dragi oci i braćo sveštenici, draga braćo i sestre, na Veliki četvrtak, kao što ste čuli iz Svetoga Jevanđelja, proslavljamo spomen na naročito dramatične i velike događaje u istoriji spasenja sveta i čoveka. U tim dramatičnim događajima Hristos je u centralnom mestu. Tu su uz Njega i njegovi učenici i apostoli a sa druge strane su prvosveštenici i starešine narodne. Jedan od apostola izdao je Hrista dok su se svi drugi razbežali jer su se uplašili nakon Njegovog hapšenja. Usred te drame, žena grešnica pomazuje mirom Hristove noge. Gospod okuplja svoje učenike da sa njima proslavi Pashu ali ne više onu staru Pashu, koju su proslavljali Jevreji kao spomen na svoj izlazak iz Egipatskog ropstva, nego Novu Pashu. Hristos kao Nova Pasha, Novo Jagnje koje sebe žrtvuje za život sveta sada, zajedno sa svojim učenicima, slavi Pashu ne prelaska iz Egipta u slobodu, nego Pashu prelaska iz smrti u život…
Crkva nam daje sve moguće aspekte blagodatnih darova koji nas vaspitavaju, obrazuju i omogućuju nam da uzrastamo ali preduslov svega toga i osnova i suština i centar celokupnog crkvenog života jeste Sveta evharistija, koju je Gospod Isus Hristos, kao što ste čuli iz Jevanđelja i iz poslanice, ustanovio sa svojim svetim učenicima. Taj događaj za njih je bio veliko iznenađenje jer su oni bili Jevreji, a način na koji je Hristos sa njima proslavio Pashu značajno se razlikovao od onog tradicionalnog jevrejskog. Hristos nije čitao uobičajene molitve koje se čitaju na Pashu, Hristos nije razlomio beskvasni nego kvasni hleb, ne spominje se ni jedenje jagnjeta, niti jedenje gorkih trava.
Ova Pasha koju Hristos ustanovljuje jeste Pasha čiji je praobraz bila Pasha izlaska Jevreja iz Egipta, u čijem centru je sada On koji je i u ono doba narod izveo iz Egipta. Nova Pasha ne ukazuje samo na onu prošlost iz Egipta, niti samo na događaj ustanovljenja evharistije od strane Hrista sa Njegovim učenicima nego je to prvenstveno Večna Pasha koja nas prevodi iz smrti u život, to je Pasha koju već sada jedemo a ona je Pasha, večera, obed nas sa Hristom u budućem i večnom životu.
Bez obzira na sva naša ograničenja, na našu smrtnost i sve naše nedostatke Gospod nas hrani ne običnim hlebom, niti nas poji običnim vinom i običnom vodom, nego nas prvo umiva vodom krštenja, sapira sa nas praroditeljske grehe i otvara nam sveštenom vodom Jordana koja je istekla iz Njegovog svetog probodenog rebra, tom vodom, banjom preporađanja nas obnavlja za novi život, prvenstveno nam otvarajući oči uma i srca da bismo bili hrabri da sagledamo koja je to hrana i koje piće najneophodnije za večni i blaženi život. On nas nakon tog preporođaja hrani, nežno, očinski, svakome prema njegovom duhovnom uzrastu daje hleb i vino, ono što je naša uobičajena hrana ali u isto vreme dajući nam i hleb i vino kao svoje telo i svoju krv. To je čudesna tajna koju čovek ne može nikako da razume. Jedno divno objašnjenje dao je Sveti Grigorije Nisijki koji je rekao da je sastav celokupne tvorevine i hrane koju jedemo sličan našem telu i energijama koje su potrebne našem telu radi života. Dalje Svetitelj kaže da kada jedemo pšenicu ili vino ili bilo koju drugu hranu ona se kroz naš metabolizam pretvara u naše telo i u našu krv. U slučaju Svete evharistije, kaže isti Svetac, hleb i vino se pretvaraju u telo i krv Gospodnju, takođe metabolizmom ali ne ljudskim nego metabolizmom, blagodaću i darom Duha Svetoga. Hleb i vino u isto vreme ostaju hleb i vino a postaju i istinsko Telo i Krv Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Tim telom i krvlju Gospod nas neprestano hrani i zove nas da svi sednemo za tu zajedničku trpezu, da okusimo i vidimo kako je Blag i Dobar Gospod. Gospod je pričestio, dao svoje Telo i svoju Krv, čak i apostola Judu Iskariotskog za kojeg je znao da će Ga izdati jer milost Gospodnja prevazilazi sve naše nedostatke. Čuli smo iz Jevanđelja da se Gospod na Judu, koji Ga je izdao, nije ni na koji način naljutio, niti je, na toj večeri, izrekao za njega bilo kakvu kaznu. Nama sveštenicima koji služimo u oltaru naročito je predano kao dar i odgovornost da ljude tim evharistijskim darovima neprestano hranimo, da ljude pozivamo za tu Trpezu Gospodnju, da im dajemo od jednog tela i od jedne krvi, polako ih hraneći i pojeći i trudeći se da imamo otvoreno srce da primimo i saslušamo muku svakoga od ljudi o čemu god da se radi, mi smo dužni da ih nežno i očinski privedemo evharistijskoj trpezi. Naše oči neće moći da sagledaju duhovni napredak ljudi koji se sa nama pričešćuju od iste trpeze, napredak koji se već sada događa blagodaću Božijom a naročito će da se ispuni u budućem Carstvu Božijem. Pozvani smo da uvek preispitujemo sami sebe i da u tom preispitivanju svima služimo kao uzor i primer. Treba da i druge ljude pozivamo na preispitivanje i da se nikada ne udaljavaju od Gospodnje Trpeze i da njihovo preispitivanje rezultira njihovim približavanjem milosti Božijoj i da kroz svoje preispitivanje uzrastaju u uvidu da je milost Božija neizmerna i Njegovo čovekoljublje neograničeno.
Dragi oci, draga braćo i sestre, hvala vam što se došli da danas odslužimo Svetu Božansku Liturgiju na ovaj poseban i po mnogo čemu jedinstven dan u našoj liturgijskoj godini… Želim vam srećan i blagosloven ovaj praznik i blagosloven prolazak kroz ostale dane Strasne sedmice i srećan najradosniji praznik Hristovog Vaskrsenja. Da ove praznike provedete u blagodatnom iskustvu sastradavanja sa Gospodom, savaskrsavanja sa Njim. Ta istina koju nosite Božanskim otkrivenjem i dalje bude svetlost i svedočanstvo u svetu u kome živimo, da budemo nosioci vaskrsenjske svetlosti koja će obasjati svet i druge ljude kako bi i oni došli na ovo sveto mesto da vide za kakvom trpezom mi to sedimo i od kakvog hleba i od kakvog vina mi to jedemo i pijemo kada oni kroz nas tako divno i božanstveno svetle.
Neka bi Gospod dao da nam svima ova Božanska služba i evharistija budu na prosvećenje duša i tela i na napredak u svakom dobru ne samo u ovom nego i u budućem veku i u vekove vekova, amin.
