U nedelju, 29. januara 2023. godine u Diseldorfu proslavljen je spomen na prvog srpskog Arhiepiskopa Svetitelja Savu. Svetom arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje sveštenstva i molitvenim učešćem naroda parohije. Vladika Jovan u liturgijskoj besedi naglasio je da su lik i delo Svetoga Save od epohalnog značaja ne samo za naš srpski narod nego za sve pravoslavlje i celi svet.
Nakon bogosluženja u prostorijama Eparhijskog centra priređen je kulturno-umetnički program u prazničnom duhu. Recitacije dece i nastup KUD-a Moravac već duži niz godina čine ovaj dan posebno svečanim i značajnim.
Slavska znamenja pripremili su ovogodišnji kumovi slave, članovi porodica Milovanović i Stojanović.
Prisutni gosti mogli su da uživaju u muzičkim izvedbama orkestra Dragana Kostića do kasnih poslepodnevnih časova.
Liturgijska beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi danas proslavljamo Hristovo vaskrsenje, koje, kao što znate, proslavljamo svake nedelje ali proslavljamo Hristovo vaskrsenje i svaki put kada saberemo na Svetu evahristiju, svaki put kada se saberemo da lomimo i jedemo od jednoga hleba i da pijemo iz iste čaše i da na taj način ispovedamo svoju veru u Hristovo stradanje za nas, u Njegovo vaskrsenje i u Njegov Drugi i slavni dolazak. Danas, draga braćo i sestre, slavimo na poseban način i vaskrsenje našeg naroda, koji je do Svetoga Save mahom ležao kolektivno u zajedničkoj smrti. Sveti Sava je bio taj koji je naš narod podizao i izveo iz smrti, koji je našem narodu objavljivao istinu vaskrsenja, koja nam je Gospodom Hristom darovana i zahvaljujući kome naš narod danas jeste to što jeste. Bez Svetoga Save i bez svetosavlja mi ne bismo imali ni kulturu, ni umetnost u bilo kojem vidu, ni književnost, ni arhitekturu, uključujući likovne umetnosti, niti bilo šta drugo da nije bilo Svetoga Save kao onoga koji je prizvan Gospodom Hristom i utvrđen u bogopoznanju Njegove istine i istine Njegovog Jevanđelja, kao što njegov tropar kaže u misaonom raju zasadio je srpski narod kao masline koje su Duhom Svetim do dan danas zalivane i koje Duhom Svetim dobijaju snagu i hrane se kako bi rađale plod koji je dostojan budućeg carstva Božijeg. Zato danas, kada proslavljamo Svetoga Savu kao našeg zaštitnika i patrona, treba da proslavljamo sve ono što je sveto i najsvetije i što je svetosavsko a to je svetosavska hrabrost – hrabrost da volimo. Postoje mnoge hrabrosti ali svetosavska je takva da se osmeljuje uvek da iznova voli drugoga i drugačijeg, pa čak da voli i neprijatelja. Svetosavska hrabrost je takva kakvom nas je Sveti Sava naučio, jer on je, budući princ, bacio sve ono što je označavalo svetovnu vlast. Može se reći da je bacio mači i uzeo krst, uzeo je krst kao, sa jedne strane, simbol stradanja a sa druge, kao simbol vaskrsenja. Uzeo je krst, bacivši mač i time pokazao da on više veruje i svu svoju nadu polaže na Onoga cara i na ono carstvo koje svi mi očekujemo, a to je carstvo Gospoda našeg Isusa Hrista i na Njegov Drugi dolazak. Bacio je mač i na taj način pokazao da on ne veruje u silu i slavu ovozemaljskih carstava i ovozemaljske moći. Da volimo jedni druge to se, draga braćo i sestre, na neki način podrazumeva ali da volimo druge i drugačije, pa čak da volimo i neprijatelje, to jeste podvig, to jeste hrabrost koju nam je Sveti Sava pokazao i na koju nas Sveti Sava poziva. On kao Onaj Koji je bio Mirotvorac, mirio je zavađenu braću i donosio mir svuda gde se pojavljivao zato što je mir bio u njegovom srcu. To nije bio prolazan mir koji je svojstven ljudima od ovoga sveta koji mogu na trenutak ili u nekim situacijama da se umire, nego je to bio mir budućeg carstva Božijeg i pravde Njegove. Neka bi Gospod dao, svima nama koji živimo daleko od zemalja u kojima je Sveti Sava propovedao, u kojima je organizovao našu Svetu Crkvu, u kojima je utemeljio bogosluženje i omogućio, uz Božiju pomoć, da se služe svete liturgije, koje predstavljaju samu suštinu Crkve i njenog života. Neka bi Gospod i nama, koji živimo daleko od zavičaja i naših krajeva, omogućio da čuvamo svetosavlje kao hrabrost za ljubav, da čuvamo svetosavlje kao hrabrost za iskorak iz sebe, svoje udobnosti i svoje zone komfora, da iskoračujemo svaki put ka drugim ljudima. Tu i takvu hrabrost ne možemo steći sami od sebe, jer ta hrabrost nije od čoveka i nije od ovoga veka, možemo je samo steći onda i ako se po uzoru na Svetoga Savu, hodeći njegovim stopama prisajedinjujemo samome Gospodu Isusu Hristu Vaskrslom iz mrtvih. To znači, draga braćo i sestre, da ako se prisajedinjujemo Njegovoj ljubavi i ako se pričešćujemo Njegovim Prečistim i Životvornim Telom i Njegovom Prečasnom i Životvornom Krvlju. Neka bi Gospod dao da ostanemo u slozi, miru, jedinstvu, ljubavi, da danas proslavimo ovaj veliki i svetli praznik Hristovog vaskrsenja i vaskrsenja našeg naroda koje oličeno u Svetom Savi ako našem prvom Arhiepiskopu i prosvetitelju, koji je jednom za u večnost postavio početak naših puteva ka budućem carstvu Božijem. Neka vam je srećna i blagoslovena slava i hvala vam svima što ste danas, na ovaj praznik, došli i što inače dolazite u Svetu Crkvu i neka bi molitvama Svetoga Save svi dolazili i češće i više i usrdnije ohrabreni za istinsku ljubav koja nije od ovoga sveta, amin.
