У име Оца и Сина и Светога Духа.
Драга браћо и сестре, ми смо се сабрали и данас да у ломљењу хлеба и пијењу из исте чаше, управо онако како нам је наш Господ и Спаситељ заповедио, препознамо Господа Исуса Христа Који ходи заједно са нама у нашем животу. Као што су и Свети апостоли Лука и Клеопа на путу за Емаус после Христовог васкрсења прво срели Христа али Га нису препознали све док он није ушао са њима у кућу и разломио хлеб односно причестио их. Тек тада су им се отвориле очи, те су видели да је то био Господ. Ми смо позвани на ту исту евхаристију коју је Господ Исус Христос одслужио са својим светим апостолима и ученицима уочи Свога страдања. Ту исту евхаристију служили су свети апостоли на дан педесетнице када је Дух Свети сишао на њих. Ту и такву педесетницу Црква прославља све до данашњих дана. Та евхаристија и та педесетница које ми прослављамо сваке недеље када служимо Свету Литургију, се суштински ни по чему не разликују од оне првобитне. Свако од нас има прилику да изнова чује, устима свештеника, Господње речи узмите једите ово је тело моје и пијте из ње сви ово је крв моја која се излива за вас и за многе на отпуштење грехова. На том нашем животном путу ми се поистовећујемо са Христом, са Христом благодати и са Христом васкрсења. На том животном путу, ми који се поистовећујемо са Христом благодати и Христом васкрсења поистовећујемо се и са Христом Који је за нас и наше грехе пострадао. И када се са Њим поистовећујемо у свим ситуацијама које за нас представљају невоље и искушење, ми заправо изражавамо слободу и кажемо својом слободом и слободном вољом да је за нас важнији Господ Исус Христос и Царство небеско него било каква пролазна блага и добра. Господ каже у данашњем Јеванђељу да је узалуд човеку ако задобије сва блага овога света а души својој науди. Када се каже души својој науди не мисли се само на душу него је душа у грчком језику била и синоним за живот. Заправо се каже како је узалуд човеку ако задобије сва блага овога света а науди своме животу. Ове речи могу бити погрешно схваћене, јер прва наша помисао може да буде како неко ко задобије сва блага овога света може наудити својој души, своме животу. Овде се не мисли на биолошки, пролазан живот него се мисли на онај живот који треба да буде придружен животу вечном у Христу, животу вечном са свим светима. У том смислу се овоземаљски, биолошки живот може у потпуности разликовати или у потпуности подударати са блаженим, вечним животом у Христу. Господ нас подсећа да треба да идемо за Њим и узмемо свој крст и каже да ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. Управо ове речи треба да нам се урежу дубоко у срце, да их никада не заборавимо у нашем свакодневном животу када доносимо одлуке, од оних које делују као мање важне до оних најважнијих. Треба увек да се опредељујемо за Господа, за царство Његово, за Његову истину, без обзира на то колико је то у неким ситуацијама било мање а у некима више тешко. Позив Господњи да узмемо крст свој и да Га пратимо не значи да треба узети дрвени крст, какав је Господ носио, него свако до нас треба да узме своје животни крст, крст својих искушења, крст својих страдања, крст свога трпљења и подношења како би, након тог страдања, били са нашим Господом Исусом Христом и са свим васкрслим. Нека би Господ дао, као што је то бивало кроз векове са апостолима и свим светима, да се сви заједно причешћујемо Његовим животворним тајнама и да кроз то причешће окусимо и видимо како је Благ Господ и како је Животворно Његово тело и како је Животворна и Спасоносна Његова крв Коју је излио за живот свет, како бисмо у тешким тренуцима, ради спасења, прихватили да учествујемо у ношењу Његовом крста да бисмо заједно са Господом ушли у царство Божије и наследили живот вечни, амин.