18. јануара 2022. године на празник Крстовдана, Свету архијерејску Литургију са вечерњим богослужењем служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства диселдорфске парохије. Након Свете Литургије служен је чин Великог водоосвећења.
На јеванђеоску перикопу Светога апостола Луке о крштењу и проповеди Светога Јована Крститеља, Владика Јован је произнео беседу. Одељак беседе у прилогу вести:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас смо се сабрали да прославимо Господњу љубав која се испољавала и испољава на многе начине а посебно у божанској одлуци да нас спасе. Данас нарочито прослављамо догађај проповеди Јована Крститеља, његов излазак међу људе на реку Јордан и његово крштавање свих оних који су прибегли њему да би се покајали и тако задобили живот вечни. Данашњи дан, заједно са сутрашњим даном, је традиционално био празник на који је мноштво људи прилазило бањи поновног рођења – крштењу. Некада је ово богослужење служено у вечерњим часовима, тада су се многи људи крштавали. Паримеји – старозаветна читања, које смо данас чули, представљају неку врсту катихезе упућене приступајућим у хришћанство, на то се надовезује посланица Светога апостола Павла упућена житељима града Коринта у којој апостол каже да је свима био све како би задобио људе за Христа. Литургијско читање врхуни у Речи Божијој – Светом Јеванђељу. Јеванђеље нам казује причу како Јован Крститељ крштава своје сународнике. На питање окупљених, шта треба да чине да би задобили спасење, Јован одговара да није довољно то што су потомци праоца Авраама, него да су истински следбеници Авраамови и истински делатељи Божије воље они који рађају дела достојна покајања. Крститељ указује да су истинска вера у Бога и истинска љубав према Богу неодвојиви од љубави према људима; треба чинити добра дела, нико не треба да тражи више од онога што има, не треба да злоупотребљава свој положај у друштву, треба да делимо са другима оно што имамо нарочито када оно што поседујемо превазилази наше личне потребе.
Данашњег и сутрашњег дана ми обнављамо радост нашега крштења, тако што се освећеном водом освештавамо пијењем те воде и кропљењем наших домова. Ми обнављамо наше крштењске завете, будећи свест о њиховом значају за наше спасење, непрестано промишљајући о одговорима на питања: Ко смо? Шта смо? Зашто смо крштени? На шта смо позвани? Шта треба да чинимо?
