Његово Преосвештенство викарни Епископ хумски г. Јован одржао је беседу на празник Лазаревог васкрсења, 27. априла 2024. године у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу.
Драга браћо и сестре, Христос је исти јуче, данас, сутра и довека. Те исте речи се односе на Цркву, и она је иста јуче, данас, сутра и довека. И у Цркви Светој, живот Светих и искуство васкрсења из мртвих исто је као што је било и у доба Лазарево. Лазарево васкрсење пре Христовог страдања указује, као што нам говори данашњи тропар, на ту непоколебљиву истину, да ће сви људи васкрснути из мртвих када Господ поново дође и када се отворе сви гробови. Међутим, то ће васкрсење када Христос поново дође бити другачије од овог Лазаревог васкрсења, којим је Господ показао је да Свемогућ, да је Свемоћан и да само Он, Који је створио цео свет и човека, може човека као најкомплекснијег међу свим Својим бићима да поново оживи и да му да вечни живот. Лазар је након васкрсења као Епископ на Киперу живе још неких тридесет година и поново се упокојио. Након другог васкрсења, које ће се збити након Другог и славног Христовог доласка више неће бити умирања, него ће неки, који су чинили добро како каже Јеванђеље, живети блаженим животом, а други ће васкрснути за суд и живеће, по сведочанству Писма, нажалост, у вечним мукама. И приближавајући се Страсној седмици и Господњем страдању треба да имамо на уму да живот сваког хришћанина, да би дошао до васкрсења треба и мора да прође и крст и пакао. А крст и пакао у нашем животу јесу заправо одрицања од свега онога што представља страст и зло овога света који у злу лежи. Да би наша душа доживела васкрсење из мртвих још у овоме животу, неопходно је да кроз труд и држање божанских заповести искажемо и изразимо слободну вољу Господу, да ми не желимо да живимо без Њега и да је Он заправо Једини Живот. Онда ће нам се благодаћу Духа Светога дати сила да спознамо истину Христовог васкрсења. Као што каже Јеванђеље и као што кажу Посланице тада више нећемо живети животом телесним него животом духовним, јер ће то бити живот облагодаћен присуством Духа Светога. И почетак тог нашег путовања, идењем за Христом све до крста јесте заправо пут нашег покајања. И Ад и пакао и васкрсење налазе се у нама самима, односно налазе се у нашим срцима. Ако се кроз молитву загледамо у наша срца, стекнемо Божијом милошћу и љубављу право да се загледамо у наша срца, онда ћемо видети где се налази то страшно место нашег отпадништва од Бога. Што се будемо више кајали у већој ћемо мери искуствовати љубав Христову и васкрсење са Њим. Нека би Господ као, молитвама Четвородневнога Лазара, Његове Пречисте Мајке и Свих светих да ових наредних дана, прослављајући прво Христов славни улазак у Јерусалим, да се сваком тренутку овог чудесног овог чудесног свештеног дела, на путу страдања које је учинио за нас, ми Њему придружимо али не само на спољашњи начин него нашим целим срцем, да бисмо на крају, пред само васкрсење из мртвих, могли заједно са Господом да кажемо за све оне које сматрамо да су нам непријатељи, да су нам нешто нажао учинили, као и за оне који нам стварно јесу учинили, слободно од било какве страсти да кажемо молећи се Господ, опрости им, јер не знају шта раде. Амин.