ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Беседа Епископа Јована на празник Педесетнице у Диселдорфу

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ево, дивног и светлог Господњег празника, ево, дивног празника и дивног догађаја којим се употпуњује Господњи домострој спасења за нас људе и за целокупну творевину. Данас празнујемо силазак Светога Духа на Свете апостоле и на целокупну Цркву Божију. Празнујемо Силазак Светога и Животворнога Духа Утешитеља кога је Господ, након Свога вазнесења на небо, послао нама људима, својој Светој Цркви. Њега зовемо Животворним, Животодавцем, Утешитељем јер је Он тај који нас људе теши и сабира у Једно Христово Тело и чува нас као Обожено и Божанствено Тело Господње док Господ Исус Христос поново не дође, а када дође тада ће нас чувати као Тело Васкрслог Господа у векове векова. Као што је на дан Педесетнице Дух Свети сишао на апостоле и учинио да они говоре различитим језицима, тако, драга браћо и сестре, и данас Дух Свети силази на ово свето место и помаже нам да свезом љубави и даром Духа Светога једни друге разумемо, разумемо једни друге у Божанственој љубави. Чак и када говоримо истим матерњим језиком ако међу нама нема љубави и уколико љубав не влада у нашим односима, ми често једни са другима не можемо да се споразумемо, као да говоримо различитим језицима. Тамо где је присутан Дух Свети и Његова благодат, тамо где је присутна Божанствена љубав, чак и када људи говоре различитим језицима, они свезом Божанске љубави у Духу Светоме, отвореног срца разумевају једни друге као да су браћа и сестре, као да су једно тело Господње. Благодаћу Духа Светога, као што смо чули из данашњег Апостола, Свети апостоли су проговорили различитим језицима и тиме најавили једно ново време, једну нову епоху, епоху будућег царства Божијег у којем ниједан језик, ниједан народ, ниједан појединац неће бити затрт, уништен и омаловажен. Сваки језик којим је било ко од људи у историји говорио биће језик који ће постојати у будућем царству Божијем, јер Господ жели да сачува свакога човека и његову посебност. Тада ће сви једне друге разумети, што у историји људског искуства није случај када су у питању људи који говоре истим језиком. Господ Исус Христос у данашњем Јеванђељу каже да ко буде дошао к Њему да пије и ко у Њега верује, из Њега ће потећи реке воде живе. Те реке воде живе којима се људи свих времена, култура и језика напајају кроз векове, јесу управо реке Духа Светога кога је Господ Исус Христос послао нама да нас чува и теши. Заиста је благодат Духа Светога данас присутна међу нама јер осећамо утеху, на овом светом месту се осећамо као у своме дому и као у дому оца својега. На дан Педесетнице су се Јевреји сабрали у Јерусалим, да прославе Педесетницу, из свих крајева дијаспоре јер су били разасути после вавилонског ропства по целом свету. У свету су се од свога народа отуђили и почели су да говоре разне језике а онда се догађа чудо да их Дух Свети опет уједињује у један свети народ, не само по јеврејском језику који је био језик њихових предака, него по Духу Светом и по припадности будућем царству Божијем, у које смо сви призвани. И ми, којима је често тешко јер живимо у дијаспори, не живимо на својим огњиштима, не живимо у окружењу наших сународника, често осећамо терет и тегобу јер нисмо своји на своме. Међутим, наше странствовање у дијаспори јесте својеврсан благослов и својеврсна благодат, јер смо на тај начин у већој прилици да се чешће подсећамо да смо ми овде на свету парохијани. Парохија означава свету заједницу хришћана који имају један свој дом поред домова у којима живе у овоме свету, то је слика дома будућег царства Божијег којем тежимо. Зато као они који странствују далеко од својих кућа, ми не гледамо у куће својих очева, своје родбине, својих предака као у своје природно окружење, него имамо тај благослов да гледамо у будуће царство као у наш стварни дом у који смо призвани да у њему обитавамо, постојимо и живимо, као у онај дом коме сви тежимо, у коме осећамо потпуну топлину, потпуну слободу, потпуну љубав и потпуно разумевање. Као такви, драга браћо и сестре, ми смо на овом светом месту позвани да заједно са Господом, који нас је позвао у то будуће Своје царство вечног славља, заједно, за истом трпезом са Господом да седнемо, да једемо, да пијемо, да се радујемо благодати која нам је дарована тј. да узмемо учешћа у Светој и животворној евхаристији. Нека би Господ дао да се благодат Духа Светога умножава у свима нама и у овој цркви и у целом Божијем свету, нека би Господ дао да благодаћу Духа Светога сви разумемо једни друге, да сви разумемо различите језике и да се међусобно разумемо, јер често, у одсуству Божанске благодати, долази до неспоразума и међу онима који говоре истим језиком. Да Господ учини да ово наше сабрање, као и сва остала сабрања, буду на спасење нама, на спасење нашим сународницима и на благослов и на спасење целога света, јер због тога и служимо ову и сваку Божанствену Литургију. Хвала вам што сте дошли да данас прославимо овај велики и свети празник. Нека сте Богом благословени свагда сада и у векове векова, амин.